Наиме, Трампова одлука да оптужи Кину за крађу америчке технологије и да уведе царине на увоз кинеских производа у САД условила је моментални одговор званичног Пекинга, одакле је поручено да Кина такође намерава да уведе царине на увоз америчких добара.
Из Пекинга су такође упозорили да „уколико САД покрену трговински рат, Кина ће се борити до самог краја и свим неопходним мерама штитити своје интересе“, а Министарство трговине Кине запретило је да ће у Светској трговинској организацији покренути поступак против САД, како би се „одржала стабилност глобалних трговинских правила“.
Проректор Финансијског универзитета у Москви Алексеј Зубец за Спутњик каже да су, из перспективе Светске трговинске организације, овакви потези САД потпуно незаконити.
„Они руше основе система Светске трговинске организације. Међутим, Американци имају свој унутрашњи закон који каже да амерички председник може да уводи ограничавајуће мере у случају да је угрожена национална безбедност из угла трговине. Дакле, из перспективе унутрашњих, националних закона, Доналд Трамп је у праву. Светска трговинска организација не може ништа да уради у односу на потезе САД, јер нема механизме да избаци чланице које се не понашају према нормама које предвиђа организација. Можда може да их тужи и да преда овај случај пред арбитражни суд, али се решавање овог случаја може отегнути и трајати годинама. Одлука би стигла касно и практично не би имала никаквог значаја, јер оно што је кључно јесте да СТО нема инструменте ни механизме да натера САД да укину ове царине“, објашњава Зубец.
Како каже, евентуална арбитража Светске трговинске организације може да омогући да се санкционише увођење царина од стране Кине и ЕУ, као одговор на америчке мере, али не и да принуди САД да укину већ уведене царине.
Амерички министар трговине добио је од председника САД рок од две недеље да направи листу производа који ће бити погођени царинама, а проф. др Милојко Арсић са Економског факултета у Београду подсећа да је Америка, за сада, увела царине на производе од алуминијума и челика.
„Међутим, непосредни утицај тих конкретних царина неће бити велики, јер Кина није међу највећим извозницима челика у Америку. Од укупног америчког увоза челика који износи близу 30 милијарди долара, Кина учествује само са два одсто, док неколико пута више од Кине челик у Сједињене Државе извозе земље попут Канаде, Бразила, Мексика, Јужне Кореје, Русије и Турске. Кинески извоз челика у Америку износи близу 600 милиона долара годишње, што за њих није неки велики износ“, напомиње Арсић.
Према његовим речима, ове догађаје треба посматрати у ширем контексту постојања великог трговинског дефицита Америке у односу са Кином, који САД покушавају да смање на разне начине, укључујући и увођење ових баријера.
„За сада ово ипак не може да се третира као пуни трговински рат, али би могло да буде његов почетак. Ово заиста изгледа као нека грудва које може да покрене лавину на тај начин што би земље сукцесивно уводиле неке додатне мере и контрамере. Ако би се то догодило онда би то било штетно за све учеснике јер трговински ратови, валутни ратови, на крају доносе штету свима. Далеко боље би било да земље постигну неку врсту договора у оквиру Светске трговинске организације. Међутим, до њега изгледа није лако доћи јер су интереси земаља превише различити“, примећује Арсић.
Поруку Пекинга да ће се у евентуалном трговинском рату са Вашингтоном „борити до краја“, Алексеј Зубец види као увођење одговарајућих мера од стране Кине, на пример забране увоза америчких прехрамбених производа или америчких аутомобила.
„Друга варијанта је да ће се Кина оријентисати на друга тржишта. Осим тога, доћи ће до заоштравања односа на спољнополитичком плану, јер то увек иде у пакету. Један од могућих начина да Кина угрози интересе САД је да престане да помаже и посредује при решавању нуклеарног питања са Северном Корејом. Ова прича може се одразити и на Тајван, где се већ и без овог случаја са америчким царинама заоштрава ситуација између Тајвана и Пекинга. Све ће уосталом бити слично као и са Русијом, дакле прво економске санкције, па онда и захлађивање политичких односа“, категоричан је Зубец.
На питање да ли би заоштравање односа између Кине и САД на пољу трговине могло да се одрази на глобалне економске токове и можда изазове неку нову светску економску кризу, професор Арсић каже да то може да се догоди уколико би царине биле проширене на велики број производа или ако би била уведена и нека општа ограничења на трговину између двеју земаља.
„То би довело до успоравања трговине на нивоу света, до поскупљења трговине између земаља и истовремено би значило да страни производи постоји скупљи у већини земаља, што би довело до одређеног успоравања привредне активности“, указује Арсић.
Према његовом мишљењу, иако је Трамп намеравао да увођењем царина на увоз кинеске робе смањи трговински дефицит, ова одлука би могла да му се врати као бумеранг.
„Увођење царина на кинеске производе довешће до њиховог поскупљења, што значи да ће их амерички потрошачи плаћати више него до сада. Трамп вероватно на дуги рок рачуна да ће тај трошак бити привремен, а да ће ове царине омогућити отварање радних места у Америци. То је део ширег глобалног проблема, у смислу да је глобализација у највећој мери погодила радничку класу у развијеним земљама и Трамп је том бирачком телу обећао доношење оваквих мера и они то подржавају. Међутим, мислим да немају у виду баш све последице, а то је да ће многе кинеске производе које су до сада јефтино куповали у будућности морати да купују по већим ценама“, каже Арсић за Спутњик.
