Русија би била „више него спремна“ да напусти интересе Србије и да призна Косово у замену за признање Јужне Осетије и Абхазије, анексије Крима и поделе Молдавије од стране Запада, сматра Данијел Сервер, кога представљају као америчког стручњака за Балкан.
Док Немачка, САД и Турска желе стабилизацију Балкана, Русији би одговарали проблеми на Косову и у БиХ, оцењује он, јер би тако било блокирано приступање држава региона НАТО-у и ЕУ.
Данијел који „познаје“ руску душу
„То би такође дало Путину јачу базу за поделу Грузије, Молдавије и Украјине, три државе у којима је Русија користила своју војску за промоцију етничких подела. Москва ће наставити да блокира Косово у УН, бар док Београд не каже другачије, а можда и после тога“, појашњава своје становиште Сервер.
Ко је Данијел Сервер који „пророчки“ зна како ће се понашати Русија, и откуд то да се његови ставови преносе као да је у питању неспорни ауторитет?
Сервер очигледно покушава да се представи јавности као неко ко уме да чита мисли, па и срца, људи у највишем руководству Русије, оцењује политиколог Александар Павић, па тако открива ствари које нико у руководству Русије никад није рекао нити је чак назначио да су могуће.
„Сервер прави аналогију између Косова и Метохије и других места попут Крима, Донбаса и Грузије које ниједан руски званичник никад није направио. Значи, он прави конструкције да би у ствари пројектовао оно што би желео да види. Наравно, исто тако да још мало покуша да смути јавност у Србији тако што ће покушати да убаци неку коску раздора или сумње наспрам руских намера према Србији“, тврди Павић за Спутњик.
Није он никакав експерт за Русију, истиче Павић, већ се профилисао у Србији кад је 12 година био потпредседник такозваног америчког Института за мир, за време најжешћег америчког интервенционизма.
„Бавио се, што у биографији истиче, грађењем мира на местима као што су Ирак, Авганистан, Судан… И свугде му је биланс био поражавајући. Ти новинари који га узимају за озбиљно или не знају шта раде или су свесно део те ратнохушкачке машинерије којој Сервер припада“, категоричан је Павић.
Где год се Сервер бавио успостављањем мира, тамо је само бивао рат, истиче тај политиколог, а и најновије изјаве су му у функцији тога, јер он хоће да представи да оно што су Америка, Западне силе, па и Турска овде радиле последњих 25 година јесте у ствари добро.
„Да је то што разбијена, растурена земља, што су подстицани најекстремнији елементи да би се то десило, што су увезени муџахедини и терористи из свих делова света, у интересу стабилности. А некога ко се свему томе противи и ко се противио све време, а то је Русија, покушава да представи као некога ко подстиче хаос, нестабилност и има зле намере. Он је потпуно окренуо истину наглавачке“, посебно наглашава Павић.
Иницијатор политике глобалног рата
Друга је ствар зашто се Сервер и оно што говори третира озбиљно, указује Павић, поготову што он припада либерално интервенционистичком поретку и његов је гласноговорник био деценијама. Сад је Сервер у дефанзиви, и покушава да задржи своје позиције широм света тако што ће наставити да сеје нестабилност, лажи, међусобну смутњу и како каже тај политиколог, не треба га представљати као било каквог објективног посматрача.
„Врло је активан блогер и мало људи изузев његове породице и оних који су директно читали тај блог, али га је занимљиво видети. У најновијем чланку буквално хвали предлог Наташе Кандић за међусобно помирење на овим просторима. То нам све говори о томе каква је његова визија за нас. Он је, у ствари, Наташа Кандић са америчким именом и презименом за Балкан“, резонује Павић.
Истовремено, Сервер пропагира идеју да су приоритети Трампове администрације наопако постављени, указује Павић, и даје савет новом Трамповом саветнику за националну безбедност Џону Болтону да не треба Иран и Северна Кореја да буду на врху списка америчких непријатеља, већ да Русија треба да буде приоритет број један и сузбијање Руса и руског утицаја свуда по свету.
„То је политика глобалне конфронтације, то је политика стварања услова за нуклеарни рат. То је Данијел Сервер, који се устима залаже за мир, а у ствари је свугде где је био и говорио био само рат, патња, страдање, и услови за будуће ратове“, констатује Павић.
„То је антируска и антисрпска пропаганда увијена у обланду наводног експертског мишљења које то уопште није“, напомиње Павић, већ је то мишљење пристрасно и део је пропагандног рата, па само у том контексту треба посматрати преношење његових изјава.