Портал „Кликс“ пише, позивајући се на своја сазнања, да постоји могућност да Дудаковић не буде саслушан данас у Тужилаштву БиХ због околности које му се стављају на терет, већ да ће то бити учињено сутра.
Бивши генерал и командант Петог корпуса Атиф Дудаковић и још 12 особа ухапшено је рано јутрос на подручју Бихаћа. Према информацијама РТРС-а ради се о предмету ратног злочина и акцији „Сана 95“.
Пензионисани генерал бошњачке војске сумњичи се за ратне злочине почињене на територији западне Крајине, на подручју Петровца, Кључа, Санског Моста и Крупе на Уни.
Међу ухапшенима су и четири носиоца „златног љиљана“ и један члан Главног одбора СДА, јавља РТРС. Ухапшени су Ибрахим Шиљдедић, Дудаковићев ратни такмац, Ибрахим Надаревић, послератни министар за борачка питања ФБиХ, Адис Зјакић и Хасан Ружнић.
Хапшење су извршили припадници СИПЕ уз подршку Полиције Унско-санског кантона, по наредби Тужилаштва БиХ. У току је претрес на 17 локација.
Ко је Атиф Дудаковић
Атиф Дудаковић је већ годинама „под истрагом“ за ратне злочине почињене над српским и бошњачким цивилима током рата у БиХ.
И после рата Дудаковић је много пута био у центру пажње због својих претећих и непријатељских изјава, посебно после обелодањивања видео-снимака на којима наређује погубљења.
Пажњу јавности је крајем маја прошле године изазвао његов позив из Коњица упућен свим Бошњацима старијим од 17 година да се наоружају, поручујући да рат није завршен, већ да је само престала пуцњава.
„Које су то борбе и која су искушења кроз која пролазимо и кроз која ћемо пролазити? Шта треба радити? Да ли има опасности? Има их! И то много“, поручио је Дудаковић на трибини коју су организовали локални ветерани у оквиру обележавања Дана малолетних добровољаца такозване Армије БиХ.
Почетком прошле године, Дудаковић је у говору представницима бошњачке дијаспоре у Луксембургу позвао Бошњаке из Западне Европе да се припреме за рат, наводећи да ће се лично ангажовати „на умрежавању оних који су спремни за отпор великосрпској агресији“.
Он је тада рекао да сваки Бошњак, који има више од 17 година, мора да купи униформу, чизме, врећу за спавање и ранац.
У Тужилаштву БиХ 12 година траје истрага због злочина које су Дудаковићеви борци починили над заробљеним Србима, али и Бошњацима из некадашње Аутономне покрајине Западна Босна.
Прошле године СИПА је започела претрес касарне Орљани у Бихаћу у склопу истраге за ратне злочине над Србима против Дудаковића. У тој касарни се, заправо, налази ратна архива Петог корпуса.
Телевизије у региону протеклих година су у два наврата објављивале снимке на којим се Дудаковић види као актер и налогодавац ратних злочина. Ипак, он је био на слободи све до данас.
Рођен је 2. децембра 1953. у селу Орахова, у околини тадашње Босанске Градишке. Завршио је средњу војну школу у Задру, а 1976. Војну академију, смер артиљерија. Почетак рата, 1991, затекао га је у Задру, у Артиљеријском школском центру, после чега је прешао у Книн. Тамо је добио чин капетана и функцију команданта артиљерије под командом тадашњег капетана прве класе Ратка Младића.
У априлу 1992. постао је командант општинске територијалне одбране Бихаћа, затим командант Друге муслиманско-хрватске пешадијске бригаде.
У рату у БиХ је напредовао до бригадног, а потом и дивизијског генерала, а на место команданта Петог корпуса Армије БиХ са седиштем у Бихаћу постављен је 1. новембра 1993.
Јединице под његовом командом поразиле су јединице Западне Босне Фикрета Абдића. После рата био је командант заједничке команде Војске Федерације БиХ.
БН ТВ емитовала је раније видео-снимке, настале 9. јула 1994, на којима се виде припадници Народне одбране Аутономне покрајине Западна Босна, које је заробио Пети корпус у акцији на Изачићу предвођен Дудаковићем. Дудаковић, окружен војницима, питао је тада где су два заробљеника, а кад је добио одговор да су у кампањоли, издао је наредбу: „Стрељати на лицу места!“
Против Дудаковића су још 2006. кривичну пријаву Тужилаштву БиХ поднели тадашњи председник и премијер РС, Драган Чавић и Милорад Додик, након што су телевизије у РС емитовале видео-снимке како Дудаковић наређује паљење кућа.
Реч је о аматерском видео-снимку насталом у околини Глине и Двора на Уни, 7. и 8. августа 1995. године, на којем се припадници војних формација „Црне мамбе“ из Хрватске и одреда „Хамзе“ из БиХ најсуровије обрачунавају са српским војницима и цивилима који током „Олује“ напуштају Крајину. Дудаковић је раније навео да му није познато шта су радиле њему потчињене јединице.
Радио-телевизија Србије приказала је августа 2006. године видео-снимке на којима се виде припадници Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине, под командом Дудаковића, како пале српска села у Босанској Крајини, у наставку акције „Олуја“, 16. и 17. септембра 1995. године.
Према подацима Комисије за тражење несталих у Републици Српској, у тој акцији у општинама Петровац, Бихаћ, Босанска Крупа, Сански Мост и Кључ убијено је близу 870 српских цивила и 400 војника, а спаљено је више од 30 села.
Представник Канцеларије за тражења несталих лица Републике Српске Милан Иванчевић рекао је да је у тим акцијама убијено 1.200 Срба, од чега 870 цивила, док се 830 особа води као нестало. На том подручју нађена је 21 масовна гробница Срба, које су убили припадници Петог корпуса Армије БиХ.
Због спорости истраге у јавности је више пута покретано и питање ко штити Дудаковића.
Београдски адвокат Тома Фила је, на пример, тврдио (а америчка амбасада моментално демантовала) да бивши командант Петог корпуса Армије БиХ неће бити оптужен за ратне злочине јер то не дозвољавају Американци.
„Дудаковић је сарађивао са Американцима. Они су га наоружавали и обучавали и он је опасан човек. Ако проговори како су Американци доносили оружје на тузлански аеродром и ко је обучавао муслиманске борце, онда је јасно зашто неће бити процесуиран“, рекао је тада Фила.
И Милорад Додик је веровао да Дудаковића неко штити и да се зато он осећа сигурно у Бихаћу и у БиХ, а „свакако је већ одавно требало да буде процесуиран”.
Председник Комисије за истраживање ратних злочина на подручју Бихаћа и Цазина Рифат Долић тврдио је на пролеће прошле године да се истрага против Дудаковића приводи крају и да је питање тренутка када ће бити обелодањена оптужница која генерала терети за ратне злочине почињене на подручју Бихаћа и Цазина током рата у БиХ.
Долић је рекао да је Комисија, одмах по завршетку рата, почела прикупљање материјала, али да су због егзодуса бројне жртве Петог корпуса напустиле тај простор. Он је нагласио да је велики број информација остао у Петом корпусу, али да су прикупили близу 200 непосредних изјава жртава и сведока и велики број тонских и видео-записа.
Године 1999. Канцеларији Хашког трибунала у Сарајеву предат је део те документације, али нису уследили никакви потези Хага.
РТРС, Танјуг