Током протеклих 14 месеци стручњаци санктпетербуршке библиотеке пренели су у електронску верзију 342 текста, распоређена у 375 фајлова. Пројекат је изведен захваљујући финансијској подршци Добротворне фондације Јелене и Генадија Тимченка, уз свесрдну помоћ и залагање амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.
Представљајући ту колекцију на свечаности у САНУ Александар Вислиј објаснио је како су се драгоцени српски рукописи нашли на полицама санктпетербуршке библиотеке. Руски трговци, индустријалци и свештеници путовали су Балканом током 19. века као ходочасници, куповали књиге, или их добијали на поклон, а потом се враћали у Русију и даривали их императору и царској породици. Ти записи су затим предавани Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу.
„Искрено, не знамо колико још има рукописа из српске колекције у фонду Руске националне библиотеке. То је озбиљан истраживачки рад који можемо да водимо искључиво заједничким снагама. Ако такви рукописи буду пронађени, спремни смо да их на исти начин дигитализујемо и предамо САНУ“, рекао је Вислиј.
Он је напоменуо да српски средњовековни и стари рукописи и књиге постоје и у колекцији Руске државне библиотеке у Москви, те да и они могу на исти начин да буду издвојени из њеног фонда и дигитализовани. Вислиј је истакао да је управо то један од наредних корака, планираних у оквиру овог пројекта.
Директор санктпетербуршке библиотеке посебно је нагласио важност наредне етапе пројекта, а то је израда штампаних копија српског писаног блага из руске колекције. Колико год да су дигиталне копије значајне и важне, оне не могу да надоместе осећај који човек има када књигу држи у рукама, сматра Вислиј.
„Због тога, поред електронских копија треба да постоје и добро урађене, квалитетне штампане копије књига да бисмо имали могућност да их, не страхујући за оригинале, читамо, листамо, прегледамо. Имамо много планова и верујем да ћемо пројекат надаље развијати“, навео је Вислиј.
Председник САНУ Владимир Костић посебно је захвалио Александру Вислију на одржаном обећању, напомињући да је много пројеката који се заврше само на лепим жељама и речима.
„Наиме, пре само 14 месеци један човек је посетио Српску академију наука и уметности, поделио је с нама своје знање тихо, у пола гласа, и обећао да ће нам донети поклон који смо могли само да прижељкујемо. Наравно, приликом таквих сусрета има много куртоазије, дају се многа обећања која и гости и домаћини убрзо забораве. Ми смо као домаћини то заборавили, али није гост“, рекао је Костић.
Дигитализована колекција српских старих и средњовековних рукописа биће драгоцена, како је навео Костић, не само српским научницима и истраживачима, него и јавности, као важан допринос националном идентитету.
Сличну оцену изнео је и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, који је истакао да ће та колекција, поред изузетног значаја који има за научноистраживачки рад, у великој мери популаризовати српску културу и историју на локалном, регионалном и глобалном нивоу.
Вукосављевић је сарадњу српских и руских научно-културних институција надахнуто описао поредећи је с феноменом шума састављених од истоврсног дрвећа. Откривено је да стабла у тим шумама преко корења преносе једна другима минерале и друге хранљиве материје.
„Шума делује као органска целина, као један организам, упркос својим партикуларним одликама. У великој шуми словенске културе која вековима обогаћује драгоценим кисеоником и светску културу и цивилизацију, овога пута је највеће дрво, руско дрво, пренело драгоцене материје српској култури“, истакао је Вукосављевић.
Данашњој свечаности у САНУ присуствовали су и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић, бројни академици и друге јавне личности.
Споразум о сарадњи Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга и Српске академије наука и уметности склопљен је у априлу прошле године. Поред дигитализације српских средњовековних рукописа из фонда санктпетербуршке библиотеке, планирана је и израда факсимила најдрагоценијих записа.
У Рукописном фонду Руске националне библиотеке, међу више од 300.000 наслова, налази се и скоро 370 српских записа, међу којима су Вуканово јеванђеље, Радослављево четворојеванђеље, лист Мирослављевог јеванђеља, Житије цара Уроша и Житије кнеза Лазара.