Споразум су у Београду потписали генерални директор Руске националне библиотеке Александар Вислиј и председник САНУ, академик Владимир Костић.
У збирци Руске националне библиотеке чува се 370 средњовековних рукописа за које се поуздано зна да потичу из Србије. Међу њима су Вуканово јеванђеље, 12 листова Радослављевог четворојеванђеља, један лист Мирослављевог јеванђеља, разна житија и други списи, рекао је Александар Вислиј на предавању у САНУ, којем су, поред чланова академије, присуствовали и патријарх српски Иринеј, министар културе Владан Вукосављевић и други.
У плану је, како је рекао Александар Вислиј, да се српско рукописно благо дигитализује како би постало доступно најширем кругу корисника. Према пројекту дигитализације, по 20.000 страница српских средњовековних рукописа биће пренето у дигиталну форму током ове и следеће године, када ће бити покренут двојезични сајт доступан широкој јавности. Цео подухват покренут је на иницијативу амбасадора Србије у Москви Славенка Терзића.
Гост из Русије објаснио је на који начин су српски средњовековни рукописи доспели у Руску националну библиотеку.
„Почетком 19. века свештеници Руске православне цркве долазили су на ходочашће у јужни део Европе, пре свега на Свету гору. Међу њима је био и архимандрит Порфирије којем су приликом посете Хиландару поклонили један лист Мирослављевог јеванђеља. Руским свештеницима су показивали рукописне књиге или су им поклањали рукописе. Тако су ове књиге с Балкана стигле у приватне колекције, како свештенства, тако и племства. Међу тим рукописима је било и српских и бугарских, али и текстова из Француске, Немачке — свако је правио сопствену колекцију. Након смрти колекционара, а често и за њиховог живота, збирке су поклањане императору и тако су доспевале у фондове Руске националне библиотеке, где се и данас чувају у склопу првобитних колекција“, навео је Вислиј.
Руска национална библиотека основана је 1795. године, према указу царице Катарине Велике. Здање у којем се библиотека налази подигнуто је 1812. године, у време цара Александра Првог. Због рата против Наполеона, библиотека је свечано отворена тек две године касније, односно 1814. У време оснивања чувала је око 350.000 наслова, а данас има више од 37 милиона библиотечких јединица, од чега су око 15 милиона књига.
Једна од највреднијих јединица која сведочи о српској писмености јесте 166. лист Мирослављевог јеванђеља, који је у Руску националну библиотеку доспео као део збирке архимандрита Порфирија.
„У то време то је била уобичајена пракса да се драгом госту поклони лист из неке драгоцене књиге. Један од тих драгих гостију био је архимандрит Порфириј који је током посете Хиландару добио један лист Мирослављевог јеванђеља. Природно, српски народ има жељу да врати тај лист, да га стави на своје место, у оригинал, и да добије пуну варијанту Мирослављевог јеванђеља које се чува у Народном музеју у Београду. Такве ствари се у Русији решавају законима. То треба да буде закон Државне думе и то је, у принципу, тежак и дуг пут, али њиме се може проћи“, навео је Вислиј.
Он је подсетио да је председник Србије Томислав Николић током прошлогодишње посете Русији обишао и Руску националну библиотеку, а том приликом уручена му је копија факсимила 166. листа Мирослављевог јеванђеља.
Поред црквених рукописа, у Руској националној библиотеци се чувају и световна дела, међу којима су Житије светог краља Стефана Уроша Трећег из 1590. године, као и Житије светог великомученика кнеза Лазара, које је настало у последњој трећини 16. века.
Вислиј је додао да ће по завршетку дигитализације група стручњака проценити који су рукописи највреднији и биће израђени њихови факсимили. Овај пројекат ради се уз финансијску подршку Фондације Јелене Тимченко и Генадија Тимченка.
Генерални директор Руске националне библиотеке ће током боравка у Србији посетити и Народну библиотеку Србије, Библиотеку Патријаршије Српске православне цркве, Библиотеку Матице српске и Огранак САНУ у Новом Саду и Архив на старању САНУ у Сремским Карловцима.
