Српски министар је оценио да су разговори са руским колегом били „веома добри и пријатељски“.
„Током састанка је оцењено да је сарадња наших енергетских компанија на изузетно добром нивоу. Пре свега, тржиште гаса у Србији расте, земља се развија и постоји један снажан индустријски замајац у овом тренутку. Имамо раст БДП-а у првом кварталу 4,5 посто, који је пре свега последица појачане привредне активности, а то је довело и до чињенице да су испоруке руског гаса повећане шест одсто у односу на исти период претходне године. То намеће потребу да размишљамо о додатним количинама гаса за Србију, као и о наредним годинама, јер очекујемо да ће се овакав тренд нашег економског раста и развоја наставити“, рекао је Антић за Спутњик.
Српски министар је навео да је било речи и о јачању гасног транспортног система Србије, пре свега на правцу од Бугарске ка граници с Мађарском и о повећању капацитета „Банатски Двор“.
„Информисали смо се о пројектима који су у току, од којих је за нас најзначајније проширење подземног складишта ’Банатски Двор‘ — са садашњих 450 милиона метара кубних на 750 милиона или чак милијарду кубика, као и о различитим гасно-транспорнтим пројектима који се дешавају у читавом региону и који могу тангирати и Србију. Оценили смо и рад наше заједничке компаније Нафтне индустрије Србије и њихове инвестиције, као и питања какви се трендови могу очекивати, узимајући у обзир тренутно стање на нафтном тржишту услед повећане цене сирове нафте“, навео је српски министар.
Антић је претходно о свему томе још детаљније разговарао и са шефом „Гаспрома“ Алексејем Милером и „Гаспромњефта“ Александром Дјуковим.
„Са задовољством могу да констатујем да су сви састанци протекли изузетно успешно и корисно и да смо дали један нови подстицај за брже завршавање пројеката који су у току, али и за ове пројекте који су пред нама. Пре свега, то је ’Банатски Двор‘, који је капитално важан за нашу енергетску сигурност. Разматрали смо стање српске гасно-транспортне мреже, пре свега могућности надоградње гасно-транспортног система из правца Бугарске према Србији. То питање анализирамо и разматрамо, а о томе разговарамо и са нашим бугарским и мађарским партнерима.“
Антић ће се у петак, 25. маја, на маргинама Петербуршког економског форума састати и са мађарским министром спољних послова Петером Сијартом.
„Једна добра карактеристика оваквих догађаја, а форум у Санкт Петербургу је, без сумње, један од значајнијих, јесте то што се у кратком временском периоду, дан-два, може срести са изузетно великим бројем људи који су значајни за различите пројекте и нашу укупну сарадњу, тако да ћемо господин Сијарто и ја искористити прилику да се овде сретнемо и разговарамо о нашим билатералним односима и развоју тог гасно-транспортног система“, додао је Антић.
Антић је навео и да је Србија веома заинтересована да буде транзитна земља и да „велике наде полаже у ’Турски ток‘“.
Српски министар је рекао и да су „Гаспромњефт“ и Нафтна индустрија Србије заинтересовани за „Петрохемију“ и да ће о томе бити интензивирани разговори већ идуће недеље.
„Сегемент разговора са господином Дјуковом водио се око Петрохемије и петрохемијског комплекса у Србији и договорили смо се да интензивирамо разговоре са НИС-ом, узимајући у обзир да влада Србије за Петрохемију тражи стратешког партнера који би обезбедио неопходне инвестиције и пре свега линију за производњу полипрополена, која треба да обезбеди да Петрохемија дугорочно стабилно функционише без обзира на могуће турбуленције на тржишту нафте и деривата", навео је Антић.
Министар је истакао да та компанија добро ради, али да је потребан стратешки партнер.
„НИС је могући природни партнер у једном таквом процесу, узимајући у обзир да се Рафинерија нафте Панчево и Петрохемија налазе једна поред друге. О свему томе ћемо врло интезивно разговарати већ идуће недеље.