Нови план НАТО-а: Како купити срца и душе грађана Србије (видео)

Досадашње кампање којима је НАТО покушавао да купи срца и душе српских грађана показале су се неуспешним. Због тога Алијанса спрема нови план за придобијање подршке грађана Србије.
Sputnik

У емисији „На нишану Лазанског“ историчари Александар Животић и Александар Раковић разговарали су о новој психолошко-пропагандној стратегији НАТО-а која је усмерена ка Србији — како освојити срца и душе грађана Србије и омрзнути Русе и Путина у очима Срба.

У српским медијима осванула је вест да се сто српских интелектуалаца, универзитетских професора и лобиста спрема за полутајну конференцију на Фрушкој гори, где ће се расправљати о досадашњим методама како да се НАТО емотивно и функционално приближи грађанима Србије.

Да ли се срца и душе грађана Србије могу купити на такав начин?

НАТО, БАТО и ципеле (видео)

Ко год да агитује за НАТО, у Србији нема великих шанси, каже Раковић и додаје да ће, уколико је вест о одржавању конференције тачна, то бити „залудан посао“.

Засад цела ствар делује врло магловито, каже Животић, међутим, ако се узму у обзир процеси, не би било чудно да НАТО крене са агресивнијом кампањом у Србији.

„Расположење јавности засад је врло јасно и врло је децидно речено шта наш просечан човек мисли о томе, али све зависи како ће та ствар бити вођена у будућности“, каже Животић.

Досадашње методе кампање да се НАТО приближи српским грађанима показале су се апсолутно неуспешним, додаје он.

„Они нас вечито бомбардују тезама о некаквим вредностима, али у пракси се види шта су те вредности донеле, прво нама у прошлости, а шта су донеле у ближем и ширем окружењу; шта су добили неки наши суседи који су тамо ушли, а шта су добиле неке удаљене земље које ничим нису провоцирале интервенцију сем тиме што су имале нешто што је некоме било потребно“, објашњава Животић.

Тешко је рећи да ли у редовима НАТО лобиста превладава став да су негде погрешили у својим настојањима да придобију грађане Србије за себе, јер, како Животић каже, није сигуран да су схватили грешку.

Претња из Естоније: У случају напада, Русија губи Санкт Петербург

„Они упорно понављају једне те исте флоскуле, попут некакве мантре. Стално се говори о некаквим западним и евроатлантским вредностима, при чему то масовно понављање на моменте звучи као карикирање и као изанђала фраза“, сматра Животић.

Фраза да су Србији врата НАТО-а отворена, али да Алијанса поштује српски став о војној неутралности је декларативна, сматра Раковић, јер НАТО жели да у себе увуче и Србију и Републику Српску, као што је урађено са Црном Гором и као што ће вероватно ускоро бити урађено са Македонијом. То је, каже Раковић, попут паравана, док иза сцене раде на увлачењу Србије у НАТО.

„Међутим, њихов велики проблем овде је што они заиста немају компетентну групу људи која би могла да обавља њихове лобистичке послове. Ова ’другосрбијанска‘ екипа, која треба да уради тај посао на терену, уколико је то заиста тако, није довољно компетентна да се тим питањем уопште бави“, објашњава он.

Међу НАТО лобистима нема компетентног и харизматичног човека који би причу о НАТО-у могао да пробије у српску јавност, каже Раковић.

Поставља се питање, ако НАТО-у недостају људи у Србији, како ће изградити нову кампању?

Уколико жели Србију у својим редовима, мора да сруши власт јер она је против уласка Србије у НАТО, наводи Раковић. Међутим, ако власт буде промењена, наставља, дошли би нови људи, и онда би Србија насилно била прикључена НАТО-у, као у случају македонског сценарија.

„Новости“: „Клуб 100“ уводи Србију у НАТО?

Ако би у Македонији био расписан референдум за улазак те државе у НАТО, већима Македонаца би гласала против јер желе да сачувају садашње име земље. Међутим, Македонија се налази под притиском и све говори да ће у НАТО бити примљена чак под садањим службеним именом (БЈРМ).

Србија се стеже са свих страна, каже Животић, комбинацијом притисака на терену и нечега што он назива агресијом на мозак.

НАТО кампања за придобијање Србије ићи ће, према Животићевом мишљењу, у два правца — један ће ићи ка Косову и Метохији, други ка Републици Српској, што треба да произведе одређено психолошко дејство.

„Али онда иде друга фаза, а та фаза иде кроз медије, кроз системски притисак да се изврше промене у систему образовања, а треба очекивати и идентитетски удар и све оно што представља агресију на мозак“, каже Животић.

Коментар