Док директор Евроазијског безбедносног форума и генерал-мајор у пензији Митар Ковач сматра да је то покушај постепеног осамостаљивања од САД и да то неће ићи лако, поготово без подршке Русије и Кине, Стефан Сурлић са Факултета политичких наука каже да је ова одлука потпуно очекивана због нових геополитичких односа. Челницима у Бриселу се јасно намеће закључак да ЕУ мора самостално да размишља о својој безбедности и да ће се неки изазови односити, пре свега искључиво на земље-чланице. Међутим, поставља се питање — да ли ће упркос притисцима Вашингтона ЕУ ипак успети да издвоји ова средства?
„Уколико постоји намера ЕК и предлог, онда већ постоји базични консензус Берлина и Париза да се уложи више новца у заједничке базичне безбедносне пројекте и овај фонд од 13 милијарди евра усмерен је у два правца. Један на посебне истраживачке пројекте и други који би био на располагању да помогне и допуни инвестиције које државе-чланице имају према националним и безбедносним системима“, каже Сурлић.
Он додаје да је 13 милијарди евра поприлично велика сума новца, поготово ако се узме у обзир да ЕУ на националном нивоу није уопште улагала у пројекте који су се односили на одбрану и безбедност. Ипак, Сурлић целокупну замисао Европске комисије ставља у контекст самита НАТО земаља.
„Подсетићу да је Доналд Трамп тражио да НАТО земље у Европи морају више да улажу у одбрану и сматрам да је ово договор ЕУ. Многи ће ово тумачити као оснивање европске војске, а неко као покушај да се ипак очува евроатлантска веза, тако што би се одговорило на захтеве актуелног америчког председника. У сваком случају, Европа је на великом тесту, а основни циљ Берлина и Париза јесте да покажу снагу Уније и после изласка Велике Британије, која се противила било каквом самосталном пројекту одбране у односу на САД“, наглашава наш саговорник.
Митар Ковач каже да ће цео процес трајати дуго са значајним последицама по мир и безбедност у Европи.
„САД ће тешко прихватити реалност да постепено напуштају европски простор. Тај процес ће успоравати и кочити преко Пољске, балтичких држава, Румуније и Албаније. У домену те стратегије јесте изазивање криза, па и локалних ратова у Европи, како би британске и америчке оружане снаге остале присутне на терену“, додаје директор Евроазијског безбедносног форума. Као примере Ковач наводи украјинску кризу, ситуацију у Грузији, наглашава и да се однос балтичких земаља према Русији уклапа у дугорочну стратегију Вашингтона према Европи. Ипак, Стефан Сурлић не сматра да ће Америка ићи тако далеко.
„Доналд Трамп, без обзира што је на последњем самиту Г7 показао да има другачији став у односу на остале учеснике, ипак не може у потпуности да води изолационистичку политику, јер су ми неопходни савезници у НАТО-у. Није у интересу САД да од традиционалних савезничких држава прави непријатеље, као и да би такав план ЕУ осујетила“, каже Сурлић.
Директор Евроазијског безбедносног форума и генерал-мајор у пензији Митар Ковач оцењује да већа финансијска улагања у војске европских држава, уколико буду ван система НАТО-a, могу допринети изградњи одбрамбене и безбедносне аутономности ЕУ. „Ако се та средства буду планирала преко институција НАТО пакта, онда је то озбиљан индикатор за тврдњу да САД и Британија контролишу цео процес милитаризације ЕУ и њеног гурања у рат на истоку“, закључује Митар Ковач за Спутњик.