Гостујући у Дневнику РТС-а, Дрецун је рекао да је посебно важна сутрашња рунда разговора у Бриселу, јер ће показати да ли дијалог има перспективу или ће бити про форме, настављен тек да се одржава у животу.
„Нема дилеме да ће се на састанку одредити даљи ток догађаја да ли ће се наставити само са имплементацијом онога што је договорено или ће се ући у фазу када ће почети разговори о решавању коначног статуса Косова“, рекао је Дрецун.
Према његовим речима, Приштина долази добро припремљена, јер су имали састанке са земљама Квинте и са САД, и сада је важно видети какву су тактику смислили и шта ће ставити на сто.
Када је у питању евентуална подела Косова, они су нам ставили до знања да би свако наше инсистирање на томе резултирало контразахтевом да југ централне Србије и тзв. Санџак буду припојени држави Косово — то су приче које треба да дестабилизују нашу позицију, а нису политички реалне, каже Дрецун.
„Мислим да ћемо у наредном периоду бити суочени са покушајем Приштине да тргује са ЗСО, да нас уцењује“, каже Дрецун.
Како каже, они су најавили да ЗСО не може бити формирана пре него што буде потписан, како наводе, коначни споразум.
Траже да се реши питање енергетике, желе да узму ресурсе на северу Косова који су под контролом српског народа —Газиводе, хидроелектрану, трафо-станицу Валач и да заокруже контролу над тиме, навео је Дрецун.
Подсетио је на покушај отимања „Трепче“ од које живи неколико хиљада радника и њихових породица.
„Није им на крај памети да се посвете могућности постизања компромиса“, каже Дрецун.
Он описује да је ситуација у дијалогу таква да се крене, па се стане, и да нема суштинског напретка. Дрецун додаје да став Брисела није најважнији у предстојећим преговорима.
„Поред чињенице да Вашингтон потенцира да је признао Косово као некакву државу, он ипак оставља простор за договор Београда и Приштине. То сам се уверио из неких личних контаката са њиховим дипломатама“, рекао је Дрецун.
Питање је како они дефинишу простор за договор Београда и Приштине, односно да ли се то односи на поновно отварање питања статуса Косова, чему се званично противе, „што би за нас био успех јер би из изгубљене позиције дошли у ситуацију да заштитимо наше интересе“.
Ако би се процес наставио на техничким питањима, онда то не би захтевало директно укључивање САД, сматра председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију.
„Евидентно је да разговори о решавању коначног статуса Косова не би могли да се одвијају без присуства великих сила. САД евидентно имају контролу над Косовом, да би решење било дугорочно са њиме мора да се сагласи и Русија, а Србија би у том евентуалном формату тражила подршку земља које подржавају наше интересе“, закључио је Дрецун.
Танјуг