У недељу се очекује наставак дијалога у Бриселу. Као што знате, постоји велики притисак да се дијалог интензивира, али у циљу постизања неког, да не употребљавам израз који је Хитлер обојио својим геноцидним акцијама и Холокаустом, „коначног решења“. Трагање је за неким трајним решењем, али проблем је у томе што западне земље, а и сама Приштина, сматрају да то решење једино мора да подразумева да Србија призна једнострано проглашење независности Косова. Ми апсолутно нисмо спремни да разговарамо на такав начин.
Ово је за Спутњик изјавио Ивица Дачић, шеф српске дипломатије, пред недељну преломну рунду преговора Београда и Приштине у Бриселу.
„Желимо наставак дијалога. Али пре свега морам да кажем, јер сам ја потписао Бриселски споразум као председник Владе у то време, заједно са Хашимом Тачијем и Кетрин Ештон, да је просто невероватна чињеница да после пет година није дошло до реализације главног циља, главног дела Бриселског споразума, а то је формирање ЗСО. Сада имате нове неке идеје које говоре да би Србија требало да прихвати да Косово уђе у УН и да ће тек тад бити формирана ЗСО. Ја мислим да се овде потцењује и прецењује неколико ствари. Прво, прецењује се ефекат притиска који неко може да изврши на Србију. Потцењују се храброст, смелост и чврстина Србије да брани своје националне и државне интересе. Прецењује се међународна позиција Приштине“, каже Дачић.
Министар истиче да Србија жели компромис, али да је апсолутно неприхватљиво да неко мисли да компромис треба да буде да Србија прихвати једностране акте Приштине.
„То ниједна земља на свету не би прихватила, па неће ни Србија. Апсолутно су неоправдана очекивања да ће Србија сада да дозволи чланство Косову у УН. Србија то никада неће урадити. Ми желимо потпуно и трајно решење проблема. Никакви сепаратни договори који не подразумевају трајно решење апсолутно не долазе у обзир. Са друге стране, прво треба да се реализује Бриселски споразум, па ћемо онда да разговарамо даље.“
Министар подсећа да су ових дана сви могли да виде разне екстремне идеје које износи Приштина.
„Оно што је сигурно је да међународна заједница не жели да види, намерно или случајно, великоалбанске идеје које постоје већ најмање два века. Зато свака прича о великоалбанском утицају нема никакву реакцију у међународној заједници, а суштина те идеје подразумева територије Албаније, Косова, део Македоније, део Црне Горе. Подразумевају се и делови такозване централне Србије, ево сад су у последњем периоду говорили и о Санџаку, па о и делу Грчке. И то је објективна опасност која постоји, то је највећа опасност за Србију у региону. Кад је реч о Санџаку — ви знате да је Угљанин више пута говорио о потреби решавања питања права Бошњака и муслимана. А нисам чуо његову реакцију сада кад су они рекли да Санџак треба да припадне Косову. Па чекајте, шта сад? То су Албанци? Какве везе има Санџак са Косовом? Нисам знао да тамо живе Албанци… Или они муслимане, односно Бошњаке, сматрају Албанцима. Ту је онда реч о много озбиљнијем проблему.“
Дачић прецизира да је то вишевековна жеља да постоји „зелена трансверзала“ од Босне и Херцеговине, преко Санџака, Косова, дела западне Македоније, па до разних исламских земаља у Азији, Африци, на Блиском истоку и тако даље.
„Да ли они сами смишљају такве идеје, што је тешко проценити, или је то тактика некога на Западу? Ако је то тактика некога на Западу, тај ради сам против себе. И нису Срби рушили зграде у Њујорку или у Вашингтону, у терористичким нападима. Свако ко је напао САД створен је из оних организација које су створиле или подржавале САД и западне земље, говорећи о томе да су то ослободилачки покрети, а видело се да је реч о Ал Каиди, о ’Исламској држави‘ или ОВК. Јер ’Исламска држава‘ као организација постоји од 2005. године. А тек у последњих неколико година се ми, у ствари, боримо против њих.“
Знате, подсећа Дачић, неки људи долазе овде и кажу: „Ма дајте више, заборавите то Косово“.
„То није могуће. То није могуће зато што Косово није неки део територије Србије који можете да заборавите. Косово је родно место Србије и све оно што је било у историји Србије се везује за Косово. На крају крајева, то би било као када бисмо некоме рекли: ’Заборавите на Јерусалим‘. Није то једноставна ствар. С друге стране, зашто би то Србија једина урадила у свету, да сама ради против себе. Они мисле да нас уцењују тиме да нећемо ући у ЕУ. Ми желимо да уђемо у ЕУ зато што је то наш национални и државни интерес и живимо у таквом окружењу, али то није део никаквог договора нити преговора да ми сада треба да одустанемо од наших националних и државних интереса.“
Шеф српске дипломатије наводи да у трагању за компромисом не морају сви предлози Србије да буду једини исправни.
„Хајде, да чујемо и неке друге предлоге. А ти други предлози су: ’Треба да признате независност Косова‘. То је за нас апсолутно неприхватљиво!“
Министар иностраних послова истиче да се потцењује и то што Србија многим земљама које су признале независност Косова пре десетак година ставља до знања чињенице о свему томе што претходници садашње власти нису радили.
„Ја могу то да замерим претходницима јер ми се чини да смо изгубили много времена. Нисмо радили на томе да се многим земљама представи суштина косовског проблема. Јер све те земље имају неке своје проблеме са сепаратизмом, са сецесионизмом. Либерија је дала једно образложење зашто су они повукли одлуку о признању Косова. А то је да су они у време неке претходне власти мислили да Србија не жели компромис, да не жели дијалог. Код неких земаља је то било другачије, били су директни притисци са Запада, а негде је у игри била и корупција. Данас је Либерија, на пример, рекла да су они свесни да се дијалог води под окриљем ЕУ и да они сходно томе не желе да се стављају на страну једног актера у дијалогу и да повлаче своју одлуку о признању јер су спремни да прихвате и поштују сваки резултат тог дијалога. То је кључна и капитална ствар.“
Дачић не може да открива које ће још земље да повуку признање, зато што то није добро.
„Знате, док су ови из Либерије били код мене, звали су их амерички и британски изасланици, тражили хитан састанак, вршили притиске јер је Либерија то урадила. А мени западне земље стално говоре: ’А шта је вама толико битно колико је земаља признало?‘. Па ако није толико битно што зовете Либерију? Зашто се на Косову прави ватромет кад Барбадос призна Косово? Па нисмо ми баш толико глупи да неко нама сада дели такве лекције.“
Шеф српске дипломатије понавља да ће Србија да води рачуна о националним и државним интересима, а они свакако подразумевају да имамо пријатељске односе са земљама које нас подржавају и које су наши пријатељи у међународним организацијама.
„Сходно томе, ми се не придружујемо одлукама и декларацијама ЕУ кад је реч о осуди тих земаља или декларацијама које су против тих земаља. Једна од тих земаља је, наравно, и Русија. Али не само Русија, него и Кина и друге неке афричке, азијске и латиноамеричке земље које су наши пријатељи. Ми свакако нећемо мењати тај наш став према Русији. Русија је не само наш политички партнер, него и наш пријатељ. И ми желимо развој наших односа са Руском Федерацијом. Имамо велико разумевање са њихове стране и наш однос са Русијом и наше пријатељство није усмерено против било кога трећег. Ми бисмо волели да све те земље међусобно имају политику уважавања, различитости и како се то некада звало — мирољубиве, активне коегзистенције, односно једног детанта у време Тита, дакле попуштања затегнутости у међународним односима. Тако да ми апсолутно немамо било какве намере да мењамо нашу политику према Русији, да уводимо неке рестриктивне мере, санкције и тако даље.“
