Гдје ће Црна Гора смјестити изненадне госте: Караула ЈНА или двориште америчке амбасаде

Црна Гора је ове године на удару значајног броја избјеглица са Блиског истока и из Сјеверне Африке, који на путу ка ЕУ све више користе тзв. нову балканску руту која иде из Грчке и Албаније преко Црне Горе, БиХ даље ка Европи. По мишљењу аналитичара Игора Дамјановића, мигранти би могли да додатно закомпликују економску ситуацију у Црној Гори.
Sputnik

Према евиденцији надлежних служби, број илегалних прелазака црногорске границе скоро пет пута је већи него прошле године. Званична Подгорица не крије да је већ ступила у интезивну сарадњу са Фронтексом (Агенција за контролу граница ЕУ), а помиње се и да постоји могућност споразума према којем ће Фронтекс моћи да распоређује своје тимове у подручјима Црне Горе која се граниче са ЕУ, а то су граница на западу према Хрватској, односно на југу, на мору са Италијом.

Такође, у оптицају је и могућност да се у Црној Гори отвори и прихватни центар за мигранте у близини границе са Албанијом, што је потврдио и премијер Душко Марковић. У питању је, по свему судећи, пројекат санације једне старе југословенске карауле, за шта је већ затражена помоћ Европске комисије.

Гњиланска група ОВК извршила напад на караулу

Европска унија је очигледно ријешена да учини све како да прилив миграната преусмјери са своје територије, а то потврђује и чињеница да аустријска Влада већ неко вријеме преговара са земљама Западног Балкана о успостављању центара за протјеривање илегалних миграната, о чему је недавно извијестио и бечки дневник „Пресе“.

Према наводима листа, „генијални“ план Беча подразумијева да непожељна лица треба привремено да буду „паркирана“ у некој за мигранте „мање атрактивној земљи“, а у чему нарочито треба да припомогне и агенција за контролу граница ЕУ — Фронтекс, па се неки аналитичари питају да ли је то земљама Западног Балкана од стране Брисела намијењена улога „депоније Европе“.

Иако засад и даље нема званичне потврде, све упућује да су власти у Подгорици прилично кооперативе са оваквим плановима Беча и Брисела. То потврђује и изјава црногорског премијера дата аустријском јавном сервису ОРФ, који је истакао да Црна Гора тренутно ради на свим пољима „како би се смањио притисак на границе Европске уније“. 

Да ли то значи и да је Црна Гора већ пристала на изградњу поменутих центара за мигранте још је неизвјесно, али сигурно је да се терен за неку сличну непопуларну објаву у медијима наклоњених властима у тој земљи већ припрема.

Аналитичар Игор Дамјановић сматра да „Црна Гора ни у ком случају не би смјела омогућити сталан боравак избјеглица са Блиског истока и из Сјеверне Африке на својој територији“, и то прије свега јер је економска ситуација у Црној Гори, како каже „фатална“, док је и стопа незапослености већ годинама међу највишим у Европи.

„Мигранти из било ког краја свијета нашу очајну економску ситуацију би додатно закомпликовали. Не треба занемарити ни чињеницу да буквално нико од миграната не жели трајно да остане на Балкану. Подсјетићу да је дневни лист ’Дан‘ интервјуисао једног мигранта, јеменског држављанина, који је поручио ’да би за њега било боље да је погинуо у домовини него да трајно живи у Црној Гори‘“, каже Дамјановић за Спутњик.

Србија овим потезом може да почне ослобађање из окова

Он упозорава и на потенцијална опасност да се преко избјегличког таласа у Црној Гори инфилтрирају припадници ДАЕШ-а или других терористичких група.

„Подсјетићу да је неколико грађана Црне Горе већ страдало у терористичким формацијама у Сирији. Стога је оправдан страх да би терористичке ћелије могле да се образују и на нашој територији, јер њихове идеје одавно наилазе на пријем међу незапосленом омладином на сјеверу Црне Горе“, сматра Дамјановић, за којег је „индикативна добродошлица мигрантима од стране црногорског државног врха“.

„Не би ме изненадило да предсједник Ђукановић и премијер Марковић мигранте виде као ресурс за злоупотребу у неком будућем изборном процесу, односно, препознају могућност за манипулацију средствима и фондовима које је Европска унија обећала да ће обезбиједити за збрињавање избјеглица које она одбија да прими“.

Са друге стране, наш саговорник сматра да би све невољнике који су приморани да напусте сопствена огњишта требале управо да прихвате и збрину државе које су за њихово страдање непосредно највише одговорне.

„Ту мислим на САД, Велику Британију, Француску, Саудијску Арабију, Катар и Уједињене Емирате, земље које су 2011. године извршиле агресију и разарање Либије. Исте земље такође већ годинама провоцирају нестабилност и грађански рат у Сирији. Велики број данашњих миграната је без дома и егзистенције остао након уништења Либијске Џамахирије. Милиони сиромашних Арапа и Африканаца, који данас ризикујући животе хрле ка Европи, радили су као као гастарбајтери у Либији у вријеме Моамера ел Гадафија и империјални интереси побројаних земаља основни су узрок њиховог садашњег страдања“, наводи Дамјановић.

На крају разговора за Спутњик, наш саговорник закључује да изузев донекле Француске, ниједна од пребогатих земаља агресора на Либију није примила мигранте. „Стога, ако је Црној Гори потребно изградити избјегличке кампове за невољнике из Сјеверне Африке и са Блиског истока, сматрам да би пространа дворишта амбасада САД и Велике Британије у Подгорици за то биле најприкладније локације“, јасан је Дамјановић.

Коментар