Ценралноафричка Република, бивша колонија Француске, једна је од најнестабилнијих и најбогатијих држава природним ресурсима „црног континента“. Тамо су редовни државни удари, верски ратови између муслимана и хришћана и све то у присуству француске војске, бројних мировних мисија и хуманитарних организација… Злато, дијаманте, уранијум, енергенти, руде и племенито дрвеће — мамац су за многе.
Управо мешање Париза у политичку ситуацију у својој бившој колонији довело је ову земљу до хаоса, који су француска војска и европска мисија покушале да умире. Међутим, осим оптужби за сексуално злостављање деце, нису урадили ништа. За борбу против муслиманских побуњеника „Селека“, председник је располагао са свега 1300 слабо наоружаних војника.
И тада, у октобру прошле године, актуелни председник Фостен Арканж Туадера одлази у Русију. У Сочију се састао са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровом. Резултат тог сусрета није саопштен, само да је било говора о политичким питањима и сарадњи у области трговине и истраживања рудног богатства. Два месеца касније, Русија је успела у УН да укине ембарго на испоруке оружја ЦАР и послала значајан контингент лаког наоружања и муниције, као и 5 војника и 170 руских цивилних инструктора који ће обучавати и наоружавати војнике Централноафричке Републике.
Међутим, управо тих 175 руских војника је изазвало праву хистерију на Западу, пре свега у Француској, која сматра ЦАР својом зоном утицаја. Медији су у њима видели припаднике елитних јединица који, осим што обучавају владине снаге, имају и друге обавезе: штите државне институције и самог председника Туадера. Како јавља АФП, седиште им је у бившем царском дворцу Бокаси у Беренгу.
Резултат рада руских инструктора је био представљен 31. марта на војној паради када је улицама престонице прошетала прва чета (200 људи) централноафричке војске са руском опремом и оружјем. Одредом су командовали „бели“ људи. Медији су Русе видели и дан раније на свечаности поводом двогодишњице избора Туадера за председника. Тада су они били његово обезбеђење. Званична администрација председника Централноафричке Републике је признала да постоји „одред руских специјалаца који обезбеђују председника“.
Руски војници се могу видети не само у престоници, већ у свим провинцијама земље, што изазива сумњу да се тамо не налазе само инструктори. Да иронија буде већа, они возе аутомобиле марке „форд“ које је Пентагон испоручио ЦАР као помоћ, што посебно изазива љутњу на Западу.
Да се односи између Централноафричке Републике и Русије развијају у позитивном правцу показује и учешће председника Фостен Арканжа Туадера на Петербуршком међународном економском форуму почетком јуна, на чијим маргинама је имао састанак са руским председником Владимиром Путином. Помиње се да је Русија добила концесије на неке руднике злата и дијаманата у тој држави, али то за сада није званично потврђено, зна се само да њени стручњаци врше геолошка истраживања у тој држави.
Управо су рудници оно што све западне државе највише интересује. Француска не може да се помири да све више губи Африку која је за њу била зона примарног утицаја. Прво од Кине, која је тамо загосподарила практично целим државама, а сада се и Руси ту појављују. Међутим, треба рећи да се Туадера прво обратио за помоћ француском председнику Емануелу Макрону тражећи да врати војску, што је овај одбио. Као утешну награду, Макрон је покушао да, преко СБ УН, пошаље ЦАР заплењено оружје намењено сомалијским терористима „Ал Шабаб“. Операција није била изведена, јер је Русија ставила вето, сматрајући да није морално да се оружје за терористе користи на такав начин и захтевала да се оно уништи.
Централноафричка Република има стратешки положај — граничи се са Суданом и Конгом са којима Русија има одличне односе и у којима има значајне инвестиције. У близини је и Мозамбик са којим Москва има договор о слободном упловљавању ратних бродова у њихове луке. Свеприсутна Кина је ту, али очигледно ни Русија не жели да заостаје за њима, док Европи само остаје да се љути што се време њеног утицаја на „црном континенту“ ближи крају.