Период који се условно може назвати „одласком“ или „одсуством“ Русије са афричког тла трајао је више од 10 година, с краја осамдесетих до почетка двехиљадитих. Међутим, Русија је 2000. године направила нови концепт афричке политике, који је произашао из чињенице да превазилажење униполарног светског поретка захтева обнављање снажних политичких и економских веза Русије са земљама Африке.
У последњих 15 година Кина и САД су ојачали свој утицај на Црном континенту, али након што се Русија „пробудила“ и многе руске приватне и државне компаније су почеле активније да раде у том делу света. У великој мери, њихов интерес је био повезан са развојем различитих врста минералних ресурса, посебно оне врсте стратешких сировина које су, након распада СССР-а, биле дефицитне у руској индустрији. То су манган, уран, хром и руде титанијума, као и боксит. Такође, Русији су интересантне и афричке резерве нафте и гаса.
„Посета Лаврова сведочи о све већој пажњи руске елите према односима са афричким континентом. Африка и њен утицај у свету расту: она се брзо развија, све више се интегрише у светску економију и политику и захтева да буде више заступљена у светским институцијама“, каже за Спутњик Евгеније Корендјасов, шеф Центра за проучавање руско-афричких односа и спољне политике земаља Африке Института за Африку Руске академије наука.
Експерт истиче да се тренутно међу најутицајнијим државама води нова рунда борбе за Африку.
„Води се борба за утицај на том континенту. Међутим, Африка се окренула развоју односа са азијским земљама, и управо они чине више од трећине економских веза на афричком континенту. Русија има велике интересе и велике могућности да прошири своје присуство. Током протекле две деценије предузети су многи важни кораци — процењује се да обим инвестиција руских водећих компанија износи око 20 милијарди долара. Укупна трговинска размена са свим афричким земљама је прилично ниска и износи око 12-14 милијарди долара, али све највеће руске компаније су тамо присутне: и ’Северстаљ‘, и ’Гаспром‘, и ’Алроса‘ и ’Лукоил‘, и то нам много тога доноси. На пример, 60 одсто боксита, који је нама потребан, добијамо управо из Африке“, наводи Корендјасов.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, током радне посете Африци, посетиће Анголу, Намибију, Мозамбик, Зимбабве и Етиопију, где ће се састати са највишим руководством тих земаља, са којим ће размотрити међународну и регионалну ситуацију, као и билатералну сарадњу.
Главне теме разговора биће регионални конфликти, ситуација на Блиском истоку, посебно у Сирији, ситуација на Корејском полуострву и реформа Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН), као и трговинско-економска сарадња тих афричких земаља са Русијом.
Русија има добру политичку сарадњу са тих пет афричких земаља, али планира да ојача и економску сарадњу.
Конкретно, трговинска размена Русије са земљама Африке, јужно од Сахаре, прошле године је износила 3,6 милијарди долара, док је 2016. била 3,3 милијарде, а 2015. — 2,2 милијарде долара.
Данас су руске компаније у тим земљама присутне у области геолошких истраживања и експлоатацији руда, а такође у енергетском, нафтном и гасном сектору. Баве се истраживањем и развијањем нафтних и гасних области, продајом нафтних деривата, учествују у националним програмима гасификације и стварању складишта гаса, обављају техничко одржавање хидроелектрана и раде на пројектима изградње нуклеарне електране и центара за нуклеарне науке и технологије. Такође, развија се и сарадња у сфери високих технологија.
Постоје перспективе за сарадњу и у другим областима — транспорту, индустрији и пољопривреди.
Продубљују се и хуманитарне везе, посебно са Замбијом, Конгом, Танзанијом и Етиопијом, где успешно раде руски центри за науку и културу, а такође постоји и сарадња у традиционалним сферама, као што је припрема и обука националних кадрова.
Сваке године, Влада Русије из буџета издваја средства за стипендирање студената из Африке на руским универзитетима. Само прошле године стипендију је добило више од 1.800 афричких студената. Тренутно у Русији студира 15 хиљада Африканаца.
„Афричке земље, јужно од Сахаре, су важан партнер Русије у погледу трговине оружјем. Примера ради, трећина оружја које те земље купују је — руско. Африканци показују огромно интересовање према њему, јер је актуелна борба против терористичких група и сепаратиста, а важно је ојачати одбрамбени потенцијал. Осим тога, нагласио бих и хуманитарни аспект — Русија и Африка сарађују и када је реч о помоћи у превазилажењу природних катастрофа. Треба споменути и проширење културног присуства. У Русији се школује око 15.000 афричких студената, а скоро половина њих добила је руске стипендије“, каже Корендјасов.
Примера ради, трговински и економски односи Русије и Анголе у последњих неколико година јачају; руска предузећа су све заинтересованија да уђу на анголско тржиште, а Анголци су заинтересовани да привуку велике руске компаније за експлоатацију руда, пре свега гвожђа и мангана у провинцији Северна Кванза.
Руска компанија „Алроса“ већ послује на анголском тржишту. Тренутно компанија планира да ради у Луаши, једном од највећих у свету налазишта дијаманата. Поред тога, „Алроса“ има 32,8 одсто удела у анголској компанији „Катока“, која производи око седам милиона карата дијаманата годишње.
Међу руским компанијама које су заинтересоване да послују у Анголи су и „Камаз“, „Росњефт“, „Гаспромњефт“, „Росатом“ и друге.
У Мозамбику је, рецимо, „Росњефт“ добио тендер за истраживање угљоводоника у тој земљи, док у Зимбабвеу Руси раде и на налазишту „Дравендејл“, трећем по величини у свету налазишту платине.
„У сваком случају, мислим да ће Лавровљева посета бити важна фаза у контексту повратка Русије у Африку након тешког периода транзиције са социјалистичке економије на тржишну економију“, закључио је Корендјасов.
