Према оцени аналитичара Америчке банке, данас смо сведоци два чиниоца која би могла да утичу на то да имамо „тешке године“. Док расте вредност акција услед оптимизма раста америчке привреде, дотле се тржишта у развоју распадају под снажним доларом, сматра стратег банке Мајкл Хартнет. Све то је слично ситуацији из 1998. године, упозорава он.
Да ли је реалност заиста тако суморна и то тек што се светска привреда после 10 година мучења некако извукла из глобалне економске кризе која ју је погодила 2008. године?
Аналитичар руске фирме за консалтинг „Финам“ Сергеј Дроздов сматра да је сценарио колеге из Банке Америка могућ, али и напомиње да до тога сигурно неће доћи ове године, али би томе могли да присуствујемо већ у наредној.
Он као један од знакова кризе види и високу цену нафте којој неки предвиђају раст и до 90, па и целих 100 долара за барел због ситуације са Ираном.
Дроздов указује и да би спољни дуг америчких компанија такође могао да буде окидач за кризу.
Експерт примећује прилично интересантну чињеницу на америчкој берзи — велика је количина поновног откупа хартија од вредности од стране корпорација и то са „великодушним“ дивидендама. Међутим, он напомиње да ће, према резултатима стрес тестова Феда, две од шест највећих банака са Волстрита — Голдман Сакс и Морган Стенли — морати да замрзну дивиденде и откупе акције на садашњем нивоу.
„Изгледа да водећи менаџери схватају да је крај негде близу, а покушавају да новац преусмере у дивиденде и откупе хартија од вредности“, каже Дроздов.
И уредница „Економетра“ и магазина „Бизнис“ Радојка Николић сматра да о кризи у овој години не може бити речи, на шта упућују досадашњи показатељи.
Уз ограду да је све могуће у динамичном свету у коме живимо, где је све повезано и са политиком, она ипак оцењује да тренутна ситуација тешко може да буде каписла за нову кризу каква је читав свет погодила 2008. године.
„Парцијално се јављају кризе у појединим сегментима, на појединим континентима, у различитим сегментима пословања и областима, али овај облик кризе какав се догодио 2008. године, који је кренуо из банкарског и сектора осигурања, а пресликао се и на реални сектор и погодио привреде свих земаља, тешко је очекивати да може на тај начин да се понови“, каже Николићева за Спутњик.
Она напомиње да су крајем прошле године представљени резултати о пословању малих и средњих предузећа у ЕУ, који и у земљама Уније стварају највећи део БДП-а и анализа је показала да је тек почетком 2017. године привреда дошла на ниво пословања који је имала пре кризе 2008. године.
Николићева је указала на процене свих релевантних међународних институција, Светске банке, ММФ-а, ИБРД, према којим ће, не само ова бити година успеха и доброг развоја, него и 2019. и 2020. година. Ове године глобална економија би требало да порасте 4,0 одсто, што је врло високо, а процене су да ће следеће године бити чак 5,0 одсто, напомиње она.
Међутим, додаје да је чула и занимљиву опсервацију првог човека „Ерсте групе“ када је она сумирала прошлогодишњи добар резултат, чији се профит мери милијардама евра. Иако су очекивања добра и за наредну годину, на питање да ли је могуће да се ипак појави нека криза, његов одговор је био да је она могућа.
Речено је, додуше, да је они не виде за годину, две, али да у перспективи увек морате да рачунате да негде може да се појави неки проблем.
„Овога пута, криза би могла да дође опет из сектора некретнина, као што се то већ догодило 2008. године, а други сектор од кога се потенцијално плаше да би могао да експлодира су криптовалуте“, преноси саговорница Спутњика оцену челника „Ерсте групе“.
Мишљења и других банкарских групација се углавном подударају, са тим да су ово године развоја, али да се сви прибојавају да геополитичка ситуација не буде утицала на то.
„Када је реч о светској кризи, углавном је виде поново у том великом успону тржишта некретнина и кроз криптовалуте које потенцијално могу да буду балон који може да експлодира“, прецизирала је Николићева за Спутњик.