Највреднија криптовалута у свету, биткоин, последњих дана новембра вредела је 11.000 долара, а само 20 дана касније готово дупло више, премашивши невероватних 20.000 долара. Од почетка ове године, вредност биткоин је 20 пута порасла. О каквом буму је реч најбоље говори податак да је његова почетна цена 2010. године била мања од једног цента.
А биткоин је само најпопуларнија и најбезбеднија међу више од 1.300 криптовалута у овом тренутку, иако нема подршку ниједне националне владе. Чињеница да та криптовалута све више користи економији „стварног света“, по свему судећи ће утицати на стварање легитимног алтернативног система.
Подстакнут великим растом цене биткоин, али и страхом од његовог пуцања, француски министар финансија Бруно ле Мер управо је изјавио да ће на самиту Г20 у априлу идуће године покренути расправу о криптовалутама и о доношењу регулативе у том подручју.
Забринутост је показала и ЕУ, чији челници траже начин да уведу строга правила и регулативу у подручје криптовалута, а тим стручњака са Волстрита биткоин види као балон који само расте и прети пуцањем.
И у Београду је крајем јуна почео с радом први двосмерни банкомат на ком грађани могу да купују и продају биткоин.
Добар познавалац нових технологија и у оквиру тога и криптовалута, Марко Николић, за Спутњик каже да се биткоин код нас користи углавном за трговину или као средство чувања вредности. Људи код нас углавном не знају технологију и не баве се рударењем, односно производњом биткоина, која захтева озбиљна улагања. Они на банкоматима, или путем трансакција на интернету, покушавају да зараде на трговини или да на тржишту на коме постоје услови за трговање биткоином дођу до одређене зараде. То се у последњих годину дана исплатило.
На питање како неко код нас може да динаре, евре или доларе претвори у биткоине, он каже да је то врло једноставно, као и на сваком другом банкомату. Само морате да имате такозване дигиталне новчанике на вашим мобилним телефонима или рачунарима, и зависно од тога колико сте на банкомату убацили новца добијате противвредност у биткоинима у ваш дигитални новчаник.
Много теже је рударење, што је у ствари процес производње биткоина који захтева одређену инфраструктуру и улагања, пре свега у изузетно јак рачунар који троши изузетно много струје, што је у сваком случају врло ризично.
Према неким показатељима, рударење захтева и до 15.000 долара улагања током године дана, да би се у наредној години на месечном нивоу враћало 10 одсто од уложене суме.
Највећи трошак је струја јер једна трансакција потроши 240 киловатчасова. То је, према рачуници, довољно да се струјом напаја осам дана просечан дом у Америци.
На питање да ли у нашој земљи постоји могућност трговине односно плаћања рачуна биткоином, Николић истиче да то у већини земаља није регулисано законски, па ни код нас, али да у свету постоје трговци који су прихватили овај вид плаћања.
Он додаје да код нас такође постоје поједина места где се може платити криптовалутама, да то овде још није заживело, али да они који поседују криптовалуту могу да је искористе на страном тржишту.
Николић каже да не постоји евиденција ни овде ни у свету о томе колико људи има рачун у криптовалути, али ни колико њих рудари, јер су ти рачунари заштићени и то се не може знати, иако се, каже, и ту дешавају упади и хаковања.
„Бој физичких лица који се баве тим послом или тргују биткоином не може се проценити, али то тржиште неминовно напредује. До пре годину дана читаво тржиште криптовалута је вредело десетак милијарди долара, данас оно вреди 350 милијарди долара. То је сигурно највећи бум на светском финансијском тржишту у последње две године“, истиче Николић.
Да ли је реална опасност пуцања балона криптовалута, како то предвиђају неки финансијски стручњаци, поготово они са Волстрита, или тако реагују зато што у криптовалути виде конкуренцију свом послу? На то питање, овај млади стручњак каже да они свакако у криптовалутама виде конкуренцију јер је реч о тржишту на које нико не може да остане имун.
„Државе ће у наредним годинама примењивати овакве системе и дигитализовати новац“, тврди Николић. Он напомиње да је страх који постоји да би могло доћи до пуцања тог мехура као и 2007/08. године када је на тај начин кренула светска економска криза, разумљив. Бојазан, каже, изазива и то што се не зна творац биткоина, па лебди питање може ли он нестати како је и настао.
„Свакако се упумпава велики новац, и ако се настави овако, постоји, наравно, вероватноћа да се у неком тренутку догоди потпуни крах јер финансијски сектор није имун на тако велика улагања. Онда се ствара тај балон који нико не може да контролише“, додаје Николић.
Он, међутим, истиче да су и државници у свету препознали значај појаве криптовалута на коју је утицало управо тржиште, а да су на то указали и многи озбиљни пословни људи попут Била Гејтса.
„Ми смо на самом почетку коришћења криптовалута. Наравно да ће неки пробни период у државама постојати, али да ће то временом државе легализовати“, сматра он, подсећајући да криптовалута не мора да има подлогу у некој вредности попут злата. У случају криптовалута све регулише тржиште на коме је ограничен број тих новчића и не постоји могућност да се направи једна више, да се наштампа по потреби.
„То одликује криптовалуте, то и држи цену криптовалуте јер се зна да ће биткоина бити 21 милион и ниједан више. А данас је већ изрударено између 16,5 и 17 милиона“, објашњава овај познавалац те материје.
Напомиње и да је у свету већ велики број криптовалута које су премашиле вредност од 100 долара, што није занемарљиво, у шта су уложене милијарде.
„На том тржишту се експанзија тек очекује, и та технологија ће тек бити широко распрострањена. С растом биткоина какав је био током ове године, нико не може да вам каже цифру колико ће вредети у 2018. Неки тврде да ће прећи и 100.000 долара до краја 2018. године“, истиче Николић.
Сва сазнања и знања о криптовалутама заинтересовани могу да нађу једино на интернету, додаје он. Наравно да је та материја ближа генерацији миленијалаца него старијима којима је, како додаје, можда и несхватљиво овакво тржиште које је прилично компликовано за објашњавање.
Када нешто држите у дигиталним новчаницима, то изазива скепсу код људи, али с обзиром на то да смо у првој деценији оваквог вида пословања, вероватно ће се то временом приближити људима. Државе, како напомиње, већ инсистирају на томе.
„То ће бити један дугогодишњи процес да се то примени у обичној трговини, да одете у вашу продавницу на ћошку и купите нешто за дигитални новац. Можда не тако скоро, али то је будућност“, истакао је Николић за Спутњик.
