Према речима Саше Адамовића, историчара и доброг познавоца прилика у САД, реакције на сусрет двојице лидера, које су се претвориле у неку врсту политичке хистерије, говоре да „вашингтонска мочвара“, по свој прилици још није исушена.
Како каже, Трамп је откако је дошао у Белу кућу и изразио намеру да побошља односе са Русијом и сретне се са председником Путином, наизлазио на снажну опструкцију.
„То је била опструкција од стране такозване америчке дубоке државе, односно оних који се често називају ’вашингтонском мочваром‘. Наравно, ту су са једне стране демократе, као опозициона партија, а са друге су бројни републиканци, пре свега они из неоконзервативних кругова. Њихов заједнички именитељ је екстремна русофобија. Сви они су од првог тренутка заузели изразито антируски став и све време су саботирали сваки Трампов покушај да побољша односе са Руском Федерацијом. У почетку је за то служила прича о наводном мешању Русије у америчке изборе, али упркос томе што истрага траје готово две године, никакви докази који би те тврдње поткрепили нису изнети“, сматра Адамовић.
Путин и Трамп су, подсећа он, досад успели да се неколико пута сретну на маргинама неких међународних скупова, што је у америчкој јавности увек дочекивано на нож.
Међутим, каже, након овог првог директног сусрета двојице лидера, и састанка у четири ока који је трајао дуже од два сата, све се претворило у неку врсту политичке хистерије, не само од стране истакнутих америчких русофоба, већ и глобалистичких медија попут Њујорк тајмса, Вашингтон поста и телевизије Си-Ен-Ен, који доследно заступају ту антируску линију.
„Очито је да ’вашингтонској мочвари‘ не одговара побољшање односа са Русијом. Она је за њих непријатељ број један и они желе да тако и остане. Потпуно је јасно да су Доналд Трамп и Владимир Путин, с обзиром на њихова идеолошка уверења, пре свега суверенисти и националисти, а не глобалисти, па би било какав договор њих двојице био велики ударац за глобалистички пројекат америчке дубоке државе. Зато они све чине да тај свој, прилично начет пројекат, некако спасу, а да би то учинили, морају да наставе да опструирају побољшања односа Америке и Русије“, појашњава Адамовић.
И Јуриј Почта, професор на руском Универзитету пријатељства народа, сматра да би јавност у Америци, али и у већем делу западног света, била задовољна да састанка уопште није било.
„Или да је Трамп отказао састанак изјавивши да је Путин токсичан саговорник и да нема сврхе преговарати са њим, јер су Руси опасни и агресивни, те да би се због тога требало додатно наоружавати, јачати везе са савезницима, протеривати још више дипломата, покидати све културне везе између Русије и Америке и тако даље. Тада би му јавност рекла: ’Браво‘. Јасно је да део америчког естаблишмента и креативних стваралаца блиских америчким демократама сматра да је Трамп неспособан, да није довољно образован, да се не понаша адекватно и да ће његова делатност угрожавати интересе САД. Они су свега овога постали свесни тек онда када је било јасно да је Трамп реални конкурент Клинтоновој, али су изгледа заборавили да ни сама Клинтонова није савршена“, каже Почта.
Да се демократе у Америци свим средствима боре да оцрне и америчког и руског председника сматра и Борис Межујев, председник уређивачког одбора руског портала „Политички конзерватизам“.
„Њихова је жеља да Трамп са Путином говори само о руској кривици поводом Крима, о мешању у изборни процес, нешто мање да говори о Сирији, да критикује Путина за подршку Асаду, можда још и за Иран, мада демократе Иран не интересује толико. Трамп је, међутим, одмах ставио до знања да нема намеру да тако поступа. Био је отворен поводом тога да ће оштро говорити са Путином, али и да ће тражити лојалност поводом низа питања, конкретно Ирана и Сирије. Такође, амерички председник је ставио до знања да ће у том смислу, као врсту полуге утицаја користити изградњу ’Северног тока 2‘ или евентуално украјинско питање“, истиче Межујев.
Он ипак истиче да је, у контексту дипломатске игре, састанак у Хелсинкију био пораз америчког председника.
„Али то није само Трампова кривица, већ склоп околности, последица читаве ситуације у којој се Америка налази. Постоји унутрашњи политички раскол, нема консензуса и може се чак рећи да се Америка налази у фази латентног хладног грађанског рата. То је ситуација када амерички медији, опозиција Трампу, мање мисле о националним интересима, а више о начину како да потопе председника. Да је новинар Асошијетед преса мислио на интересе Америке, не би питао Трампа да ли је боље веровати Путину или ономе што јављају америчке обавештајне службе… И то још у присуству самог Путина“, закључује Межујев за Спутњик.