Да се нешто ново иза брда ваља било је јасно већ из само једне пажљиво прочитане Вучићеве реченице. „Решење за Косово није ни на видику, али Богу се молим да га макар у наредних десет или двадесет година буде“, поручио је он, очигледно не само Србима.
После готово годину дана притисака на Београд да колико до краја ове, а најдаље до маја идуће године, са Приштином договори решење за Косово које подразумева и правно обавезујући папир, од те идеје моћних западних центара изгледа да се дефинитвно одустало.
То што је наговестио Вучић у једној реченици, дан касније је у другој довршила портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич. Није, рече она, неуспех ако не буде договора између Београда и Приштине 2019. године, како је назначено у нацрту Стратегије за Западни Балкан. А толико су притискали и толико им се журило да цео посао заврше до краја свог мандата, јер ће се у мају идуће године у Бриселу бирати нови састав Европског парламента.
Још само пре седам дана, европски комесар за проширење Јоханес Хан истакао је да додуше не одбацује ниједну идеју, односно решење за Косово и Метохију, али да цео посао треба завршити до лета наредне године. Очигледно да је вашингтонски Капитол хил био и остао брдо иза кога се све ваља. Потврдила је то и управо завршена посета америчког републиканског сенатора Рона Џонсона Београду, пошто је претходно посетио и Приштину. У обраћању сенатора који председава Поткомитетом за Европу у Сенату САД није било ништа од постављања црвених линија и рокова.
„Ми нећемо ништа наметати, решење мора произаћи из тих разговора. Разумем забринутост људи и та забринутост је легитимна због опасности домино ефекта, али решење ћемо препустити руководству Србије и Косова и потом ћемо то решење размотрити и изразити наш став и потенцијалну забринутост по питању истог“, навео је Џонсон.
Откуд та промена и шта она може да значи Србима и званичном Београду? Према оцени аналитичара Центра за развој међународне сарадње Драгомира Анђелковића, Србија је тиме добила већи маневарски простор да дође до компромисног решења.
Оне снаге које су стајале иза агресије на Србију и иза проглашења лажне независности Приштине стварале су атмосферу да је будућност Србије условљена тиме да ли ћемо брзо решити питање Косова, каже саговорник Спутњика, који напомиње да су их, међутим, предухитриле озбиљне глобалне промене.
„Прво, Запад губи оно што је имао — општу доминацију, а друго, на самом Западу, од Америке до Европе, све су јаче снаге које оспоравају ту политику која је довела до агресије на Србију“, тврди Анђелковић.
Он, међутим, нема дилему да те снаге пре свега због својих интереса желе да прикажу косовску политику као погрешну. Уместо једног мондијалистичког концепта који је дуго заговаран, оне, како објашњава, желе суверене државе, јачање идентитета европских земаља и Америке.
„Неће, наравно, направити радикалан дисконтинуитет, јер се то на Западу олако не чини, али ће много мање подржавати Албанце“, истиче саговорник Спутњика.
Управо то је, сматра Анђелковић, терало албанске лобисте да пробају да исфорсирају решење и пошто у томе нису успели, нашли су се пред зидом.
„Свесни су да даља прича о томе да морамо нешто брзо да решавамо не пије воду и да нико у Београду у то не верује. Тако да ово што се сада догађа јесте резултат и промена на Западу и промена у свету и, с друге стране, политике Београда која се показала као доста вешта“, наглашава овај аналитичар.
Он примећује да Београд није улазио у конфронтације и није одбијао да иде ка споразуму.
„А, опет, развукли смо процес тако да до споразума не дође на нашу штету, а једино то су желели Албанци у Приштини и њихови лобисти на Западу“, каже Анђелковић.
На питање шта ће та нова ситуација значити за Србију, саговорник Спутњика одговара да је сада отворен простор да у наредном периоду пробамо да дођемо до неког компромиса без оптерећења, што је за нас добро, а за Албанце лоше.
„Они су мислили да ће добити све, а све могу да добију само ако нас неко сломи. Ако нас не сломи, онда ћемо видети у наредним годинама до чега ћемо доћи“, истиче овај аналитичар.
Према његовом мишљењу, у крајњој линији важно је да не ратујемо, а тражиће се неки модел суживота као што то раде Турци и Грци на Кипру и на другим глобалним тачкама где постоје жаришта.
„Само је битно да она не прерасту у ратна жаришта. Ако Албанци не буду имали подршку да тако нешто ураде, мислим да се неће изазвати проблем“, оцењује Анђелковић.
Да су поруке оних који се питају добро протумачене и озбиљно схваћене било је јасно већ и из реаговања косовског председника Хашима Тачија који је признао да су шансе за постизање коначног споразума са Београдом минималне и готово немогуће, али да вреди покушати.