У лажном писму је апострофирана и наводна захвалност руског лидера на томе што је републикански конгресмен, како се наводи, „оставио са стране приоритете Калифорније како би помогао Путину и руском народу“. На крају, у писму који је наводно написао и потписао председник Руске Федерације, пише да Владимир Путин одобрава реизбор Дејне Рорабахера, јер он „препознаје да је свет бољи са јачом, смелијом и експанзионистичком Руском Федерацијом“.
Снимак екрана наводног писма руског лидера на Фејсбуку објавио је директор за комуникације компаније МИА „Русија севодња“ Петар Лидов Петровски. Како је за Спутњик објаснио, ово писмо би било комично да се не дешава у контексту веома затегнутих руско-америчких односа.
„Ово писмо је део кампање. У Калифорнији, наиме, постоји политичка организација „Red to Blue“, чији је циљ да већина припадника власти буде из демократског табора, па ова организација прави и емитује клипове сличне садржине. Не знам да ли ће они којима је ово лажно писмо намењено поверовати у његову садржину. Можда ће некоме бити смешно, неко ће можда веровати у сваку реч, али ово је већ познати инструмент прљаве политике и као такав се својевремено користио и у Русији“, каже Лидов Петровски.
Поента је, оцењује он, да је ово писмо лажно и да представља један од начина мешања у изборе.
„А када Русију оптужују да се мешала у изборе, од Италије до Шведске, како тумачити ово лажно писмо? Да ли ће оно бити протумачено како једна америчка партија подмеће ногу другој или како?! Можда би председник Путин заиста требало да пошаље писмо америчким бирачима у виду шале. У сваком случају, сваки стручњак који се бави политичким маркетингом и предизборним кампања ће вам рећи да је ово крајње некоректно понашање и да је употреба оваквих метода, благо речено, некоректна“, примећује Лидов Петровски.
Сличног става је и политиколог Александар Павић, који каже да је ово писмо толико наивно написано да вређа интелигенцију оних којима је намењено.
Према његовим речима, и ово писмо је део великог пројекта који има за циљ да се сачувају позиције „дубоке државе“ и заправо показује на колико ниске гране је пала опозициона политика у Америци, која своју позицију гради на подизању антируске хистерије.
„Иза овог писма стоји Демократска партија, то је јасно. Ово је део кампање за изборе за Конгрес који се очекују у новембру, а Рорабахер је републиканац који се одавно залаже за нормализацију америчко-руских односа. Као републиканац, он је практично бела врана у Калифорнији, држави која је скоро потпуно под доминацијом Демократске партије, и то оног екстремног дела који форсира ту антируску причу, јер је то све што имају да понуде бирачима“, објашњава Павић.
Он верује да су америчке демократе ово смислиле као један добар штос, који наводно треба да анимира њихове бираче и да оне наивне преведе „жедне преко воде“.
„Они нису направили само ово лажно писмо, већ и видео у кампањи на коме су Рорабахер и председник Путин, а глас из ’офа‘ каже да је: Руска Федерација поносна да предложи Дејну Рорабахера за свог кандидата за Конгрес, истинског руског хероја“. Ето, колико далеко иду, та политичка сцена се претворила у водвиљ. Они се, наиме, плаше да ће Трампови републиканци да задрже већину у Конгресу и не бирају средства да би им одузели ту већину, јер рачунају да ће тако на дужи рок да спрече нормализацију руско-америчких односа за које се залаже Трамп. Друго, ако демократе освоје већину у Конгресу, скоро сигурно ће покренути импичмент против Трампа‘“, каже Павић.
Петар Лидов Петровски наводи да нема дилеме да је слање оваквих, лажних писама, потенцијално опасно.
„Чак и да се ради о шали, ипак остаје горак укус у устима. То је као када човека оптуже да је педофил, а он то није. После објављивања вести и приказивања његове фотографије на телевизији, на његову каријеру и живот је стављен печат, иако није крив. Тако је и у овом случају, бирачи могу и да не знају за овог сенатора, али ако се његово име сада буде провлачило по медијима у контексту лажног писма, људима, бирачима ће он остати у подсвести и на основу тих наводних веза са Путином ће изградити став према њему“, каже Лидов Петровски.
Како додаје, уобичајене шале са такозваним „пранкерима“ су ипак нешто сасвим друго у односу на наводно писмо које се појавило.
„Прво, они раде за себе, праве те шаљиве позиве како би подизали своју популарност и то није масовна кампања усмерена на неограничен круг људи. Осим тога, ’пранкери‘ директно разговарају са одређеним човеком, шале се са њим, а саговорник самостално говори оно што не жели да каже у јавности. У случају са ширењем лажних писама, ситуација је обрнута. Са дотичним сенатором нико није разговарао нити га питао за мишљење, већ се сервира некаква измишљена прича. Понављам, овакав вид некоректног политичког маркетинга се, нажалост, употребљавао и у Русији током деведесетих на регионалним изборима и верујем да се, нажалост, до данас овакве методе примењују и у другим држава света, не само у САД. Поента је да се конкурент оптужи да сарађује са такозваним непријатељем и да се на тај начин дискредитује у очима бирача“, истиче Лидов Петровски и понавља да би све ово било комично, да се није догодило у контексту погоршавања односа између Русије и САД и у контексту оптужби на рачун Русије да се меша у изборни процес многих земаља.
„Знате, ово ме подсећа на причу када су наводно руски хакери објавили преписку демократске партије САД непосредно пре председничких избора. Преписка садржи директне смернице саме Хилари Клинтон медијима — шта би требало објављивати, а шта не. Односно, била је објављена преписка о нечему што уопште није својствено америчком систему односа медија и кандидата. И у том случају нико није био кажњен, а против Русије су увели санкције, јер смо ми наводно све то објавили. Зато постоји проблем са америчким предизборним системом и методама, али нека се они сами баве тим проблемом. Наравно, увек је много једноставније све свалити на Русију и чини ми се да је ово писмо прави доказ да би они сами требало да нађу начин да уреде односе између својих политичких партија и договоре какве ће методе предизборне борбе убудуће користити“, закључује директор за комуникације МИА „Русија севодња“, Петар Лидов Петровски.