Скандалозне изјаве, ватрени говори, популистичка реторика — тако је изгледала Трампова кампања која му је, упркос прогнозама, и донела победу, пре свега захваљујући гласовима оних који јавно нису ни смели да кажу да га подржавају. А шта све није обећавао! На унутарполитичком плану једно од кључних обећања тицало се преображаја политичких елита и естаблишмента — „исушићу ту мочвару“, говорио је. Најавио је и укидање Обаминог чеда у области здравствене заштите, програма „Обамакер“, али и анулирање 60-70 одсто указа свог претходника. Почеће то већ првог дана, потврдио је његов будући потпредседник Мајкл Пенс.
Обећао је Трамп и да ће у борби против нелегалне миграције изградити зид на граници с Мексиком и натерати ту земљу да плати за његову изградњу. Кину ће, каже, прогласити девизним манипулатором, ставиће тачку на кинеско кршење права интелектуалне својине, Пекинг лишити извозних субвенција и других привилегија, а производњу која је због јефтине радне снаге пресељена у Кину, вратиће у САД. Вашингтон се, како је тврдио током кампање, више неће бавити сменама режима по свету, а НАТО ће морати да се мења јер САД више неће да плаћају за туђу безбедност.
Ипак, најинтригантнија обећања тицала су се односа с Русијом, дата у тренутку када су односи двеју суперсила спали на најнижи ниво од кубанске кризе. „Имати добре односе са Русијом је добро, а не лоше“, говорио је Трамп.
Хоће ли се та обећања и лепе жеље распршити у судару са суровом реалношћу? Једно од унутарполитичких обећања ће Трамп изгледа испунити: Представнички дом усвојио је у петак резолуцију која предвиђа фактички почетак процедуре укидања „Обамакера“. „Исушивање мочваре“ ће ићи теже, ако ништа друго зато што у њу спада и велики део републиканаца. У противном, на Капитол хилу забијаће му клипове у точкове где год стигну.
Кад је реч о спољној политици, Мексико сигурно неће платити изградњу зида, а хоће ли га бити и како ће се решавати питање нелегалних миграната, остаје непознаница. Страховања везана за измену курса Трампове администрације према НАТО-у развејао је будући државни секретар Рекс Тилерсон: принцип колективне одбране у НАТО-у остаје на снази.
Како је истакао у саслушању у спољнополитичком одбору Сената, нова америчка влада намерава да се придржава обавеза у оквиру члана 5 Северноатлантског уговора, који предвиђа колективни одговор у случају напада на било коју чланицу НАТО-а. Међутим, Њут Гингрич, један од блиских Трампових сарадника, изразио је мишљење да ће новоизабрани председник бити оштрији према оним чланицама НАТО-а које не желе да повећавају трошкове за одбрану, тј. онима које не издвајају минимум два одсто БДП-а за ту ставку, како препоручује НАТО.
Питаће их, каже, зашто Американци треба да пруже руку помоћи готованима.
Истовремено, најаве отопљавања односа с Москвом, како се приближава тренутак Трампове инаугурације од предизборних високих очекивања, прешле су на суздржанији тон. Иако је Трамп на првој званичној конференцији за новинаре поновио да уживати симпатије Владимира Путина није минус него плус, додао је да се варају они који мисле да ће он бити мање оштар према Русији од Хилари Клинтон.
Истакао је и да је Русија потребна Сједињеним Државама ради борбе против ДАЕШ-а. Да би то могла бити једна од кључних додирних тачака и стартна позиција за приближавање ставова двеју земаља наговештава и позив Трамповом тиму на преговоре о Сирији у Астани, који је, према наводима листа „Вашингтон пост“, стигао током телефонског разговора Трамповог саветника са руским амбасадором у САД.
Наду у Трампове добре намере у погледу односа с Русијом потврдио је и предлог да за државног секретара буде постављен Рекс Тилерсон, шеф „Ексон мобајла“, који је 2013. лично из руку Путина добио орден пријатељства.
Многи коментатори се надају да би бољи односи Москве и Вашингтона између осталог отворили пут за сређивање стања на Блиском истоку. На Балкану пак верују да ће отопљавањем нестати „линија ватре“ између Русије и САД, о којој је говорио одлазећи амерички државни секретар Џон Кери. Подразумева се и укидање санкција Русији. Али засад ништа од тога. У интервјуу за „Волстрит џорнал“ новоизабрани председник каже да не планира да одмах укине санкције, али да не искључује да ће се то десити у будућности. (Подсетимо, Обама је у петак продужио санкције Русији на још годину дана.)
Трамп је реалиста: и поред широких овлашћења које председник САД има у сфери спољне политике, Конгрес би могао бити камен спотицања у испуњењу његових обећања везаних за Русију, па и кад је реч о санкцијама. Јер не само да се са Трамповом победом не мире многи грађани — па се тако у покушају спречавања његове инаугурације за 20. јануар спремају велике демонстрације у америчкој престоници — него се са тиме не мири ни велики део естаблишмента, па ни многи републиканци у Конгресу. „Њујорк тајмс“ пише да је наручилац приче о компромитујућем материјалу који против Трампа наводно има Москва — републиканац.
Ништа чудно. Идеја да је избор Трампа „погрешан“ и катастрофалан пустила је корена и у странци која га је кандидовала. Сетимо се да су пред децембарско гласање Колеџа електора, који је требало да озваничи победу Трампа, електори позивани да изневере вољу бирача и гласају против Трампа, што се није десило. Иако је таква могућност теоретски постојала, такав сценарио би имао разоран ефекат на читав амерички политички систем.
Међутим, након званичног ступања председника на дужност као опција за његово уклањање са политичке сцене остаје — импичмент, тим пре што би Мајкл Пенс, који би преузео дужност председника у случају да таква једна иницијатива прође, за политичку елиту био далеко прихватљивији.
Трампу би зато могла да буде понуђена нагодба: његов легитимитет неће се доводити у питање уколико прихвати став да Русија остаје опасан противник Сједињених Држава.
Зашто баш Русија? Зато што је она постала симбол супротстављања светском поретку какав је замишљен у Вашингтону, симбол супротстављања униполарном свету у коме једина сила глуми светског жандарма и уверена у властиту изузетност крши међународно право, а кунући се у људска права извози свој модел демократије не марећи за цену коју то има у људским животима и стварању општег хаоса.
Лансирањем приче о руском хаковању поверљивих информација демократа и утицају на америчке изборе створен је утисак да Русија жели да уздрма темеље на којима почива америчка демократија и кључну институцију председника. (Небитно је колико су те приче на стакленим ногама, јер према писању америчке штампе, за јавност отворени део извештаја америчких обавештајних служби о хаковању не садржи ништа осим претпоставки и посредних закључака.)
Зато је толико важно да у представи америчких грађана по сваку цену опстане прича о Русији као „царству зла“, коју је тешко променити преко ноћи. Схвата то Трамп али схвата и Русија.
Очекивања од нове администрације у Москви су отуда врло трезвена и једноставна — за почетак, смањимо напетост. Можемо да разговарамо, полемишемо, тражимо решења, надмећемо се, договарамо, чак и да се свађамо, само без читања буквица и без ускраћивања права Русији да брани своје интересе. Не нада се никаквим уступцима од САД, али не намерава ни сама да их прави. Конфликти и несугласице ће и даље постојати, али се они морају решавати у равноправном дијалогу. А све ће, сматрају у Москви, бити много лакше ако за почетак нова америчка администрација буде бринула пре свега за националне интересе САД — уместо да се заноси идејом о светској доминацији.
