Према писању црногорских медија, званичној Подгорици и окружењу предсједника Мила Ђукановића је преко неколико нивоа и са више адреса из Брисела и других важних европских пријестоница стављено до знања да Црна Гора неће моћи да уђе у ЕУ прије него што предсједник Мило Ђукановић буде политички „пензионисан“.
Позивајући се на изворе ЕУ који су наводно „добро упућени у црногорски досије“, подгоричке „Вијести“ наводе да споразум о приступању Црне Горе ЕУ „неће бити стављен на сто за потписивање све док актуелни предсједник буде имао политичку моћ“, чиме Црна Гора ризикује да се „заглави у лимбу“.
Такође се наводи и да је око Ђукановића већ подигнута нека врста „санитарног кордона“ унутар ЕУ, што значи да црногорски предсједник неће бити изолован као што је то на примјер случај са премијером тзв. републике Косово Рамушом Харадинајем, али се истовремено истиче да Ђукановић „неће бити ни далеко од те врте остракизма“.
У црногорској јавности, наравно, није новина да је Ђукановић већ више од деценију непожељан саговорник за можда и најбитнију европску адресу — Берлин (немачка канцеларка Ангела Меркел), док се његово недавно упозорење да ће Црна Гора „преиспитати“ односе са ЕУ уколико Брисел настави да одлаже наредно проширење, у одређеним круговима тумачи као доказ да Европска унија за Ђукановића ипак има алтернативу.
Поред чињенице да није увијек „добро коментарисати наводе о дипломатским контактима представника ЕУ и Црне Горе“, новинар Марко Вешовић за Спутњик каже и да је оно што се дефинитивно можемо примијетити, јесте да није тајна да „постоји један број држава-чланица ЕУ које не гледају благонаклоно на чињеницу да је Ђукановић и даље на власти у Црној Гори“, као и да сви увиђају да је „Црна Гора данас у Европи суштински једина држава која након пада Берлинског зида није демократски смијенила власт“.
Он додаје да је управо систем који је настао као продукт Ђукановићеве деценијске владавине у Црној Гори сам по себи највећа сметња за даље ЕУ интеграције.
„Уколико Црна Гора заиста жели да уђе у друштво најразвијенијих држава Европе и да буде земља која ће поштовати владавину права и закона, демократске институције и фер и слободне изборе, онда ту дефинитивно нема мјеста за Ђукановићеве пријатеље и разноразне пословне партнере са свих меридијана који су последњих година и деценија обилазили Црну Гору, а иза којих су остали лоши пословни аранжмани, пропале приватизације, десетине и стотине радника без посла и економска похара Црне Горе“, објашњава Вешовић.
С тим у вези, Вешовић нема дилему да у Бриселу Ђукановића засигурно не виде ни на једној државној функцији, уколико у ЕУ заиста сматрају да су реформе у Црној Гори неопходне и да Црна Гора мора бити истински демократско друштво како би постала пуноправна чланица Еврпске уније.
„Ако се испостави да је дипломатским каналима званичној Подгорици заиста поручено да Ђукановић не може бити дио финалног договора о уласку Црне Горе у ЕУ, ја тиме не бих био нимало изненађен и мислим да би то била одлука која би коначно допринијела напретку у Црној Гори, јер нико добронамјеран и објективан нема дилему да су кључна препрека демократизацији и напретку управо Ђукановић и све оно што он представља“, јасан је Вешовић.
На питање да ли сматра да би актуелни предсједник Црне Горе пристао да напусти политику у замјену за улазак Црне Горе у ЕУ, овај новинар предвиђа да би било какав директнији захтјев ЕУ да Ђукановић буде смијењен изазвао велику политичку кризу у Црној Гори, а вјероватно и промјену проевропског курса државе.
„Суочен са чињеницом да не може бити дио коначног договора са ЕУ, Ђукановић ће продуковати политичку кризу која ће своје коначне елементе имати у одустајању Црне Горе од чланства у Европској унији. Те наговјештаје смо имали прилике да видимо из више његових изјава, попут оних да се ЕУ понаша као ’млада‘ и да има бројних препрека које нису везане само за црногорске реформе, већ и за ЕУ. Такође смо могли да чујемо од њега и да евроинтеграције не могу да трају вјечно, што све врло јасно наговјештава да је Ђукановић вјероватно свјестан чињенице да не може бити дио договора о уласку у ЕУ“, подсјећа Вешовић.
Он закључује да би Ђукановић управо због тога могао да се окрене неким новим интеграцијама које би му омогућиле останак на власти.