О тим темама смо у емисији „Спутњик интервју“ разговарали са државном секретарком у Министарству телекомуникација Татјаном Матић.
Делегација Србије била је у септембру у Кини на првој Међународној конференцији о „Дигиталном путу свиле“, коју је организовала Национална комисија за реформу и развој НР Кине, а Министарство телекомуникација и Република Србија, једни су од оснивача те иницијативе.
Скуп је био у Хангџоу који се налази недалеко од Шангаја и који представља стециште и средиште практично свих ИТ компанија као што је „Алибаба“.
Иначе, град Хангџоу зову градом „Алипеја“, јер скоро сви користе електронско плаћање.
„Желимо да омогућимо да та платформа, односно електронско плаћање буде омогућено кинеским туристима који буду долазили у Србију, а касније ћемо разговарати о неким даљим корацима“, рекла је Матићева.
„Алипеј“ је практично мобилни новчаник, то је електронски вид плаћања и најзаступљенији је управо у тој кинеској провинцији која има 40 милиона људи, а сам град Хангџоу има девет милиона становника.
„Више од 95 одсто плаћања, односно новчаних трансакција се обавља електронским путем. Практично од продавнице, преко таксија, до градског превоза, све се апсолутно плаћа електронски“, прича нам Матићева и наводи да је српска делегација изазвала чуђење када је желела да користи кеш.
„Рекли су нам да је тај начин плаћања скоро изумро“, додала је Матићева.
Иако нам то сада изгледа као научна фантастика, ипак у Србији постоји Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења који јако значајан.
„Јако ћемо се посветити следеће године да тај закон на прави начин ’заживи‘ и да се електронски документ и електронски потпис заиста на адекватан начин употребљавају. Пре свега у привреди, али наравно и у другим државним институцијама. Да се заборави више на печат, повратницу, на ручни потпис“, рекла је Матићева.
Истина је да постоје одређено неповерење код грађана Србије и зазор од непознатог, али наша саговорница истиче да се ради на стицању поверења. Неопходно је објаснити шта све електронске услуге омогућавају и како олакшавају живот, а да при томе не угрожавају наше личне податке, нити нас доводе у ситуацију да нешто буде злоупотребљено или да на неки начин будемо жртва или претрпимо неку материјалну штету.
„Када крене права имплементација свих тих сервиса, биће лако да се навикнемо на добро. Морамо промовисати позитивна искуства како би грађани на прави начин стекли поверење у то што држава ради када су у питању електронски сервиси, било да је у питању издавање грађевинске дозволе, или захтев за издавање личне карте и пасоша, пореске пријаве“, каже наша саговорница.
Србија је део „Дигиталног пута свиле“, а то пре свега значи размену одређених искустава. Треба истаћи да су Кинези доста самостални у односу на остатак света. Тамо нема „Фејсбука“, „Вајбера“, „Воцапа“. Ако одете у Кину мораћете да инсталирате „Вичет“, њихову најзаступљенију платформу за комуникацију. Од претраживача не ради „Гугл“, већ кинески „Баиду“.
„Дакле, они имају један потпуно одвојени дигитални екосистем који је заокружен и они желе на неки начин да пренесу и да увежу и друге земље на том путу“, каже Матићева.
На питање да ли ћемо бити приморани да у једном тренутку бирамо између дигиталног света који нам долази са Запада и овог из Кине, наша саговорница каже да је сигурна да никада нећемо бити у ситуацији да морамо да мењамо „Фејсбук“ за „Вичет“.
„Једноставно сам сигурна да ћемо ми увек имати и ’Фејсбука‘ и ’Вичет‘ и ’Гугл‘ и ’Баиду‘. Оно што је наша велика предност у односу на земље које су чланице Европске уније јесте чињеница да ми без тог оптерећења заиста можемо да сарађујемо са кинеским компанијама. И из тог искуства да узмемо оно што је најбоље и најдрагоценије за нас, за нашу земљу, за нашу економију. Ово је прави тренутак да се то искористи и за наше позиционирање у односу на Републику Кину, али и Европску унију“, каже државна секретарка у Министарству телекомуникација.
Сви планови у Кини се праве на период од 20 година и „Дигитални пут свиле“ је за њих стратешко опредељење у којем виде Србију као део тог новог дигиталног екосистема.
„Он је на неки начин у великој мери независтан од дигиталног екосистема који постоји у западном свету и наш задатак је да пронађемо своје место у томе и да на неки начин направимо једну сарадњу која ће бити на обострано задовољство“, истиче Матићева.
Посета „Алибаби“, компанији која је у Србији позната највише кроз интернет продавницу „Алиекспрес“, отвара могућности и за неке друге теме. То је огроман систем који нуди многобројне услуге. С друге стране, Србија је веома мало тржиште до којег је Кини и те како стало. Могућности су свакако велике. За почетак остаје да се финализују договори око платформе „Алипеј“.
„У току су преговори како да се у техничком и технолошког смислу та платформа активира у Србији. Дакле, одмакло се и у тим конкретним корацима, али сам став те компаније јесте такав да док не будемо имали финалне договоре о плановима не би требало да излазимо са неким нагађањима и ми као ресорно министарство морамо да поштујемо политику те велике компаније и њихову жељу да ни на који начин не прејудицирамо са датумима“, објашњава Матићева.