У одговору Спутњику из Коморе јавних извршитеља наводи се да инвалидска колица нису служила дужнику за личну употребу, као и да дужник није хтео да их преузме.
„У вези са предметом дужника Петра Петровића истичемо да инвалидска колица није користио сâм извршни дужник и нису му била потребна за обављање животних функција, већ су се само затекла у објекту који је требало иселити и самим тим су морала бити измештена из простора који се исељава по налогу суда. Јавни извршитељ је више пута позивао и покушавао да преда све пописане ствари Петру Петровићу, али је он одбио њихово преузимање“, наведено је у одговору.
Закон о извршењу и обезбеђењу стриктно наводи шта је изузето од пленидбе, па се поред обуће, одеће и других предмета за личну употребу, на пленидбеном списку не могу наћи ни помагала која су особи са инвалидитетом или другом лицу с телесним недостацима неопходна за обављање животних функција.
Да ли је надзор над радом извршитеља адекватан?
Јован Ристић, правник удружења грађана „Ефектива“, које заступа оштећене грађане, за Спутњик наводи да су за шест година, од када је законом уведена институција извршитеља, уочене многе неправилности, као и да су права дужника сведена на минимум.
„Постоје ствари које нажалост омогућава сâм закон, али постоје и одређене радње извршитеља којима они излазе из оквира и тог закона. Најчешћа злоупотреба је зарачунавање трошкова који су већи него што би смели да буду зарачунати јавном извршитељском тарифом. Говоримо о трошковима поступка и о награди извршитеља“, каже Ристић.
Он објашњава да иако је прописано да извршитељи имају право само на реалне трошкове, они их приказују већим.
„На пример, иако извршни дужник има плату или пензију и иако је најлакше да се поверилац наплати скидањем дуга са плате или пензије, извршитељ због већег приказивања трошкова наведе да је морао да иде у теренску проверу имовине, иако реално то није било неопходно“, објашњава Ристић.
Наш саговорник наводи и да је кључна мотивација извршитеља награда, односно накнада за успешно спровођење извршења.
„Они обрачунавају себи већу награду него што би им следовала. Неколико извршитеља је због тих проблема кажњено, а само су четворица за шест година, од када је усвојен закон, остала без посла због тешких кршења закона“, напомиње Ристић.
Права дужника сведена на минимум
Као још једну велику мањкавост закона Ристић издваја чињеницу да процену заплењене имовине ради извршитељ.
„Иако комора тврди да су они стручни за то, покушајте да замислите извршитеља који треба да процени вредност, односно тржишну цену уметничког дела. Они имају право да унајме неког другог да изврши ту процену, то може да предложи поверилац, али занимљиво је да то право нема дужник. Он не може да тражи вештачење вредности имовине, јер се сматра да поступак треба убрзати и зато му се не дозвољава могућност да поступак евентуално опструише.
У закону такође постоје проблематичне законске одредбе о почетним ценама на аукцијама.
„Када извршитељ процени вредност заплењене имовине, организују се две јавне продаје. Прва продаја, где минимална цена износи 70 одсто од тржишне, заправо процењене цене, по правилу пропада, јер се на аукцијама, на пример, нико не појави, а на другој аукцији почетна цена је само 50 одсто. Дакле, законским одредбама вредност имовине је знатно умањена, тако да чак ни на првој продаји имовину није могуће понудити по стварној вредности.“
Такође је проблематично што се не спроводе електронске аукције, већ се по правилу обављају у просторијама извршитеља. Истовремено, прописима о достави писмена, односно обавештења многи грађани губе своја права, јер се после два неуспела уручења обавештење качи на огласну таблу суда и сматра се да је уручено.
„Али најважније од свега јесте проблематично дефинисано начело сразмере, па законом није прописано да се, на пример, за дуг од 1.000 евра не може продавати кућа“, истиче Ристић.
Ускоро измене закона
Очекује се да ће Закон о извршењу и обезбеђењу ускоро бити измењен, а из радне групе најављују да ће нека права дужника бити проширена. Ако измене буду усвојене, извршитељи би убудуће могли принудно са рачуна да наплаћују максимално до половине, уместо садашњих две трећине, плате или пензије.
Такође се предвиђа и увођење електронских аукција, како би цео поступак био транспарентнији.
С друге стране, разматра се и могућност смањења трошкова извршног поступка и накнада извршитељима у случајевима где је уложен минимални рад.