Наплата потраживања повериоца коју спроводe извршитељи може се поред личне имовине, зараде и пензија извршити и са штедних рачуна грађана.
Одредбом Закона о платним услугама, чија примена почиње од 1. октобра, предвиђено је постојање јединственог регистра рачуна физичких и правних лица.
Ова систематизована евиденција значајно ће олакшати рад извршитеља, којима ће у сваком тренутку бити доступни подаци о свим рачунима које дужник има и са којих ће имати право да спроведе принудну наплату.
„Извршитељи ће моћи да се обрате Народној банци писменим дописом којим ће затражити податке о бројевима девизних или динарских текућих и штедних рачуна, који се по матичном броју воде за одређена лица. Уколико дужник има отворене рачуне у банкама, извршитељ ће донети закључак о спровођењу принудне наплате, који ће послати на спровођење банци код које се рачун води“, објашњава за Спутњик заменица председнице Коморе извршитеља Светлана Манић.
„Када извршитељ донесе закључак о принудној наплати, банка је дужна да средства са тих рачуна блокира и да их пренесе на рачун извршитеља, који их даље преноси на рачун извршног повериоца. Након намирења главног дуга, камате и трошкова поступка, извршитељ наплаћује и своју награду, на коју по закону има право“, прецизира Манићева.
Тајност података о платним услугама и заштита података о личности
У Народној банци Србије, која је задужена за вођење јединственог регистра о рачунима физичких лица, за Спутњик наводе да ти подаци неће бити јавно објављени на сајту НБС-а, већ ће бити доступни искључиво надлежним судовима, Министарству унутрашњих послова, Пореској управи и извршитељима.
„Регистар ће садржати податке о власнику рачуна (име и презиме, ЈМБГ, адресу пребивалишта, односно боравишта), податке о лицу овлашћеног за располагање средствима на рачуну, као и податке о рачуну (број рачуна, врсту рачуна, датум отварања, датум гашења рачуна и сл). Јединствени регистар рачуна неће садржати податке о стању и променама на рачуну“, наводи се у писаном одговору НБС-а Спутњику.
Орочена штедња није изузета?
Рад извршитеља у овом погледу до сада је био прилично отежан, јер није било нимало једноставно сазнати у којој од 30 банака дужник има отворен рачун.
Уколико би те податке успели да сазнају, средства са рачуна могла су да буду блокирана искључиво уз судски налог.
Од 1. октобра, банка ће на основу закључка извршилаца аутоматски блократи средства са текућих и штедних рачуна, односно од њих ће бити намирен поверилац.
„У надлежности банака је да сходно својој пословној политици и уговорима које има са клијентима одлучи да ли ће штедњу разорочити или не“, каже заменица председнице Коморе извршитеља Светлана Манић и истиче да одлука о том питању није у надлежности извршитеља.
Прецизан одговор на питање да ли и орочена штедња, по налогу извршитеља, може бити разорочена пре истека уговора са клијентом, нисмо успели да сазнамо, с обзиром да до закључења овог текста нисмо добили одговор ни од једне од више реномираних банака које смо позвали.
