„Губили смо у протекле три и четири деценије, много. Србија је поново почела да побеђује и у одбрани и заштити националних интереса, али и у развоју земље“, нагласио је Вучић на свечаној академији поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији.
Када су то наши преци могли пре 100 година, рекао је председник Вучић, можемо и ми, а моћи ће и наша деца.
Вучић је нагласио да у неодговорном свету данашњице, свету интереса, великих и малих, могу да преживе само они који имају чврсто корење какве Србија има у својој Војводини, јер само из њега може да израсте дрво слободе које ниједан ветар не може да обори, и које неће давати крваве плодове.
„Присаједињење је остварен историјски сан, сањан непрекидно, о српском јединству, баш како је испевано у химни Светом Сави. Тај сан је оствариван кроз непрекидну борбу и страдање Телекије, патријарха Рајачића, војводе Шупљикца, митрополита Стратимировића, Светозара Милетића до Јаше Томића… Свих сневача тог великог сна, којима је Змај посветио најзначајнију песму — ’Светле гробове‘“, рекао је Вучић.
Према његовим речима, „после много погрешних снова, милиона жртава у ратовима, после избеглиштва, после лоших одлука и политика, подела у идеологијама у које смо слепо веровали, када смо расејани по Балкану, данас имамо осећај целине, осећај Србије као централне тачке ослонца и укус слободе, потребан као ретко када у историји“.
Зато, због чињенице да смо сами себе у историји много пута „сахрањивали“, морамо да пронађемо начин, за себе и друге, на који ћемо бити своји на своме, а без ратова, без капи крви и свог тог ужаса у којима смо често учествовали, убеђени да само кроз смрт можемо да победимо.
„Морамо да се ослободимо тешких заблуда да можемо да објединимо све територије на којима живи наш народ, али морамо и да сачувамо јединство нашег народа, језик и културу. Ми Срби, где год да живимо, имамо једну исту српску кошуљу, говорио је Јаша Томић“, рекао је председник Вучић.
Он је истакао да морамо да идемо у будућност, и да је прави пут показала Велика скупштина пре 100 година.
Оценио је да је данашњи дан пре сто година био један од најважнијих у историји Србије, када су велики људи стварали велика дела, а срце и памет јединствено одговорило на исти начин.
Подсетио је да је после распада Аустроугарске монархије Велика народна скупштина Словена прогласила отцепљење од Уграске и присаједињењу са Србијом, као и да је дан раније скупштина Срема донела истоветну одлуку.
„Тако су тежње српског народа и борба за остваривање националних права постали стварност“, рекао је он подсећајући да смо овог месеца обележили стогодишњицу ослобађања отаџбине, Београда и свих других градова где су живели припадници јужнословенских народа.
„Имајући то у виду, јесен пре сто година је раздобље наших највећих успеха и тренутак којим смо учинили највећи моменат модерне српске историје. Крунисали вишевековне борбу. Тај један дан 771 посланик донео је једну одлуку, сажимали су све што су желели — један народ од доласка на ове просторе, од првог Сремца којег је Свети Сава поставио као наследника“, рекао је председник.
Подсетивши на историјске податке, две велике сеобе, војне границе, српско војводство, до уклањања слика Фрање Јосифа, који је издао српске граничаре, рекао је да је непрекидно расла тежња за присаједињење.
Србија је, по модерним идејама, закорачила тада далеко испред свих других и победама у Балканским ратовима подигла морал и преузела улогу словенског Пијемонта, а пресељење Матице Српске у Нови Сад био је важан тренутак, рекао је даље председник, додајући да је оно што је у Пешти започео Јован Хаџић постао моћни политички инструмент.
Подсетио је и на одлуку Велике скупштине да несрпским и несловенским народима који остају у нашим границама обезбеди сва права.
„Данас одајемо пошту свим личностима које су се бориле, али и свим обичним људима којима је, како је рекао Црњански, било драже да виде шајкачу него мајку. Извојевали смо највећу историјску победу српског народа и присајединили се. Дана 25. новембра 1918. догодило се оно што је била есенција и сублимација великог народног пута. Курс судбине једног народа биће вођен не само пролазним напорима једног човека или више људи, већ истрајношћу народа. Та одлучност и истрајност су се спојили у један дан“, рекао је Вучић.
Указао је и на велики допринос који је дала Војводина у Великом рату, подсећајући да су војвођански Срби сачињавали највећи део српске добровољачке дивизије.
„Данас увиђамо да је присаједињење највећа тековина историје српског народа, после устаничког ослобађања Србије. Остварен је велики историјски сан о српском јединству“, подвукао је он.
Истакао је да смо данас поносни на мађарску браћу, на српско-мађарско пријатељство, јер Срби и Мађари у историји никада нису били ближи.
„Немамо скривених жеља хоћемо да Мађари остану и опстану у Србији, да буду више, а не мање, да Србију воле као своју домовину, као што ми поштујемо њихову љубав према Мађарској. Србија је данас домовина многим народима који у миру деле исте проблеме, наду и веру у бољи живот као и Срби“, поручио је он.
Обратио се и представницима Републике Српске који су присуствовали свечаној академији — председници Жељки Цвијановић и председавајућем Председништва БиХ Милораду Додику, рекавши да Србима нико не може одузети припадност истом роду нити исти језик, нико не може да забрани радост због отворене школе…
„Поносан сам што, не угрожавајући интегритет БиХ и поштујући међународно право, Србија и РС никад нису ближе сарађивале, а можемо још боље и још више“, рекао је Вучић.
„Нека је вечна слава онима који су присајединили Војводину Србији. Војводина је Србија, тако ће увек и бити. Живела Србија“, закључио је Вучић.