Како је објаснио, доминација Запада, која је трајала око 400 година, објективно говорећи се приближила крају, а поред тога приметан је и тренд раста и других земаља, пре свега се ту мисли на Индију и Бразил, земље које су заузеле своје место у свету и самим тим оствариле утицај на геополитички распоред снага.
„Због тога је потребно наставити сарадњу и са Истоком и са Западом, успоставити добре односе и са Американцима и са земљама западне Европе, али да ти односи буду успостављени на основу равноправности и партнерства, а не доминације. Управо због покушаја Запада да задржи ту доминацију и долази до овакве нестабилности у свету“, упозорио је Чепурин у Институту за међународну политику и привреду, где је одржао предавање „Партнерство Русије и Србије у контексту савремених међународних догађаја“.
Тренутно треба имати у виду и да у економском смислу у свету постоје два гиганта, а то су Кина и Америка, али ако се сагледа војни и политички аспект, основни дијалог треба да се води између Русије и Америке.
„Стога се надам се да ће се позитивни дијалог између Русије и САД обновити, упркос потешкоћама и хаосу који постоје на унутрашњој политичкој сцени Америке, док су санкције против Русије постале као мртав коњ — Русија се прилагодила тим условима и брзо се вратила на пут развоја“, указао је Чепурин.
Састанак Трампа и Путина: То се тако не ради
Навео је и пример недавно одржаног самита Г20 у Аргентини и отказаног сусрета руског и америчког лидера Владимира Путина и Доналда Трампа, рекавши да је Русија желела да се тај састанак одржи, будући да има пуно питања које је потребно решавати. Одлука да се састанак откаже дошла је у последњи час од стране Вашингтона и то путем твита, а то се, како је оценио, тако не ради.
„Ми разумемо да у Америци постоје унутрашњи политички проблеми и да се све то дешава због тога. Русија се, међутим, не вређа тако лако и понаша се одговорно. Русија и Америка имају јако много веома важних нерешених питања која се тичу целог света. Русија је спремна да разговара на те теме, али је сада иницијатива на америчкој страни“, резимирао је амбасадор.
Када је реч о НАТО-у, Чепурин је рекао да је та организација наслеђе хладноратовског периода, али и оценио да Хладног рата више нема, самим тим нема више ни супротстављања у дијалогу.
„Ни Русија ни Србија никада нису биле чланице НАТО-а и Запада. Штавише, Србија има своје искуство са НАТО-ом, које је изузетно страшно, а слична ствар се догађа и са Блиским истоком“, навео је Чепурин.
Европској унији прошао врхунац
Надовезао се и на питање Европске уније, рекавши да јој је прошао врхунац развоја и тренутно пролази кроз систематску кризу. Стога, како је указао, Србија мора самостално да схвати шта она жели, будући да чланство у таквој организацији носи са собом одређене плусеве, али и одређене минусеве.
„Када је реч о чланству Србије у ЕУ, Русија је одувек заузимала неутралан став, нико никада није говорио да је против уласка Србије у Унију. Међутим, чланство Србије умногоме зависи и од става саме ЕУ и Европског парламента, а мислим да тренутна ситуација не иде у корист Србије“, констатовао је Чепурин.
Руски амбасадор је додао и да је за званичну Москву битно да Европа не услови Србију да чланством наруши односе са Русијом, да јој уведе санкције и да је припоје групацији антируски настројених земаља.
О Украјини, Керчу и Порошенку
Чепурин се осврнуо и на недавни инцидент у Керчком мореузу, рекавши да је у питању покушај да се негативно утиче на односе између Москве и Кијева.
„Реч је о три стара брода које је Америка поклонила Украјини и који су наоружани ушли у Црно море, а не Азовско, самим тим ради се о руској територији. Кад неко наоружан улази на вашу територију, шта радите, пуштате их или их заустављате, поготово након снажне медијске кампање да ће Украјина минирати Кримски мост?“, запитао се Чепурин.
Додао је и да је тај инцидент у Керчком мореузу инспирисан унутрашњим проблемима у Украјини, баш као што је случај и са Америком, будући да актуелни председник Петро Порошенко има поверење свега пет одсто грађана, а овим путем покушава да себе представи као заштитника.
Чепурин је подсетио и да је Украјина била најразвијенија република Совјетског савеза, а сада је једна од најуништенијих земаља бившег СССР-а, а томе у прилог иде и податак анкете који показује да чак 94 одсто Украјинаца себе сматра сиромашним.