Ко у Србији не да права радницима на лизинг

За разлику од других европских земаља у којима је рад радника ангажованих путем агенција регулисан законом који им гарантује заштиту и одређена права, у Србији статус тзв. радника на лизинг још увек није законски одређен.
Sputnik

Према последњим најавама, Закон о агенцијском запошљавању коначно би требало да буде усвојен до краја године, али синдикати сумњају да је ово реалан рок и мисле да ће се дефинисање правног положаја радника ангажованих на овај начин опет пролонгирати.

Хоће ли се Србија преселити у Немачку

„Велико је интересовање мултинационалних компанија да се читава прича одложи, сматрам да постоје велики притисци америчке привредне коморе и Савета страних инвеститора да се тај закон још увек не донесе“, истиче у разговору за Спутњик секретар Савеза самосталних синдиката Зоран Михајловић.

Синдикати процењују да је посредством агенција, у Србији ангажовано између 35.000 и 50.000 људи.

С обзиром да не постоји никакав законски оквир који се примењује на ове запослене, није ни чудо што се у пракси права радника на лизинг често крше. Лако добијају отказе и премештаје на друга радна места, зараде су им доста ниже од зарада осталих запослених који раде на истим радним местима, често им се не уплаћују порези ни доприноси, а дешава се да им, уколико се у међувремену агенције угасе, и оно што су зарадили не буде исплаћено.

„Не постоји никаква заштита, ограничења, гаранције и то је велики проблем. Агенције су створене на основу неких конвенција. Искоришћена је рупа и празнина у закону, основане су и почеле су да раде, а да никакав законски оквир нису имали за свој рад“, објашњава Михајловић.

Синдикати који су учествовали у радној групи за израду нацрта закона ипак сматрају да ће неки од предлога који су усвојени и који треба да буду преточени у нови закон унапредити положај радника, али истовремено страхују да ће у закону остати и доста могућности за проблеме у примени.

Нови списак: У 185 фирми затечени радници на црно

Једнака права за раднике на лизинг

Новим законским решењем требало би да буде прописано да агенције више не могу да закључују уговоре о привременим и повременим пословима, већ ће моћи да закључују само уговоре на одређено и неодређено време.

„То значи да ће Агенције, односно послодавци морати те раднике да пријављују и да им за рад уплаћују порезе и доприносе. Нови закон ће изједначити плате запослених код послодавца и радника ангажованих путем агенција. Уводи се нов термин ’упоредни радник‘, он неће моћи да има мању плату од радника који се већ налази на том радном месту“, прецизира Михајловић.

Убудуће, радник неће моћи бесконачно да се ангажује путем агенција, односно после две године, Агенција или послодавац који га је ангажовао мораће да га приме на неодређено време.

„Дају се и неке гаранције да ће послодавац који ангажује путем агенције морати да раднику исплати заостале зараде у случајевима гашења агенције која их је ангажовала“, наводи Михајловић.

Агенције и даље без бонитета

Наш саговорник истиче да није прихваћен предлог синдиката који се односи на услове оснивања агенције.

„Практично, за оснивање агенције није вам потребно ништа више од мале канцеларије и једног запосленог који ничим не гарантује да ће имати бонитет. Тражили да се као оснивачки улог уплати најмање шест милиона динара што би значило да би само они који се озбиљно баве тим послом могли да имају агенције и да на тај начин ангажују раднике, али тај предлог није прошао.“

Да ли је ово начин да држава задржи лекаре у Србији

Такође, није прихваћено да и за раднике на лизинг важи колективни уговор у фирмама у којима су ангажовани, односно да имају сва права као и сви остали који раде у тој фирми и да могу синдикално да се организују.

Број радника ангажованих путем агенција биће ограничен

И послодавци и агенције су тражили да укупан број радника ангажованих на лизинг не буде ограничен, односно да то тржиште регулише, а синдикати су предлагали да тај број буде ограничен на 10 до 15 одсто.

„Непримерено је да већина радника буде ангажована путем агенција или да у фирми не постоје радници на неодређено време. Усвојено је компромисно решење да број буде ограничен на 20 одсто, а да евентуално може да се повећа на 30 одсто, уколико то одобри Министарство рада. Захтевали смо да се са тим сагласи и грански синдикат како бисмо имали контролу да ли се ограничење спроводи и у пракси“, каже Михајловић.

Иначе, ангажовање радника на лизинг пракса је коју познају све европске земље. Међутим, њихов статус је комплетно регулисан законом, имају многа права и гаранције, а у неким државама радници ангажовани путем агенција остварују већу зараду од радника који су запослени по класичним основама. То је у интересу послодавца, јер без обзира на већу зараду, радницима на лизинг послодавац није у обавези да исплати отпремнину у случају проглашења за технолошки вишак. Такође, у европским земљама, број радника ангажованих путем агенција ограничен је на 10-15 одсто у односу на укупан број запослених у фирми.

Коментар