Закон ће омогућити допунски рад здравствених радника у матичној кући, а лекари и сестре моћи ће додатно да раде трећину радног времена у државној установи у којој су иначе запослени. Ценовнике за прегледе утврђиваће управни одбори болница. Прегледи ће бити омогућени за све услуге, осим за оне за које постоје листе чекања.
У Министарству здравља истичу да усвајањем закона желе да омогуће здравственим радницима да остану у својој земљи. Да имају могућност да додатно зараде обављајући свој посао, а да се не излажу додатним напорима и да раде по неколико послова у приватним.
Они напомињу да ће цене прегледа бити конкурентне и ниже него код приватника, а за све услуге плаћаће се порези и доприноси.
Министарство наводи да је ово једна од мера да се лекари и сестре задрже у земљи и истиче да ће све бити крајње транспарентно.
„Строго ће се водити рачуна о томе да нема преусмеравања пацијената из редовне смене у допунску и спроводиће се честе контроле поштовања прописа“, додају у Министарству здравља.
Неопходан перманентан надзор
Председник Националне асоцијације Удружења здравствених радника Србије Небојша Вацић за Спутњик истиче да идеја о допунском ангажовања здравствених радника има и добре и лоше стране.
„Добро је што ће здравствени радници моћи додатно да раде у оквиру своје установе, јер су плате заиста ниске и не верујем да ће се по том питању ускоро нешто значајније променити. С друге стране, лоше је за приватну праксу, јер приватници сматрају да се овом мером задире у њихов део“, каже Вацић.
Он сматра да је пре тих мера, држава требало да дозволи да здравствене књижице важе и у државним и у приватним установама и да републички фонд плаћа услуге и државној и приватној пракси.
Вацић истиче да је за примену закона неопходан перманентан надзор Министарства здравља како би се могућност злоупотреба свела на најмању могућу меру.
„Нешто слично је у пракси већ било примењивано 2008. године, лекари су у неким државним установама радили у оквиру ’вечерњих клиника‘ у државним установама, али због многобројних притужби на дуге листе чекања, тај концепт је напуштен.“
Вацић оцењује да измене закона неће зауставити одлив здравствених радника у иностранство, који је већ алармантан.
„Уз то је неопходно применити још један пакет мера како би се спречио одлазак кадрова“, сматра Вацић.
Лекарска комора Србије: Потребно укључити и приватну праксу
Из Лекарске коморе за Спутњик истичу да су и до сада здравствене установе за допунски рад могле, ако имају за тим потребе, да укључе у свој рад лекара који ради у другој установи.
„Кад су у питању приватни лекари и приватне здравствене установе, Републички фонд за здравствено осигурање може да закључи уговоре са њима. Лекарска комора Србије је става да је потребно укључити приватну праксу у јединствени здравствени систем здравствене заштите, изједначавајући права и обавезе лекара, без обзира на сектор у којем су ангажовани.“
Они наводе да је за Лекарску комору Србије велики успех што је у новом Закону, поред осталих измена, прихваћено и да лекари могу да раде не само код једног, него код три послодавца, кроз допунски рад.
„Тек подзаконским актима биће прецизније дефинисано како ће се будући Закон о здравственој заштити спроводити, а његова конкретна примена у пракси зависиће од начина организације службе и потреба сваке појединачне здравствене установе“, наводе из те коморе и додају да свако побољшање услова рада и финансијског статуса лекара доприноси томе да Србија постане привлачнија земља за живот и изградњу професионалне каријере.
Комора годишње изда око 800 сертификата за рад у иностранству
Из Коморе наводе да ниједна институција у Србији, па ни Лекарска комора, нема прецизне податке о броју лекара који годишње напусте земљу.
„Подаци о броју сертификата који се издају лекарима ради запослења у иностранству не могу да се користе као показатељ броја лекара који се исељавају, јер се ти сертификати издају и лекарима који одлазе на привремени рад у иностранство — обично у БиХ, Црну Гору, али и неке друге земље. Неке наше процене су да од око 800 сертификата добре праксе, које ЛКС у просеку изда на годишњем нивоу, половину лекари траже због исељења.“
