Да ли је ово начин да држава задржи лекаре у Србији

© Sputnik / Виталий Аньков / Уђи у базу фотографијаЛекари, илустрација
Лекари, илустрација - Sputnik Србија
Пратите насTelegramOdyssey
Уколико буде усвојен нови закон о здравственој заштити, од следеће године, пацијенти ће моћи да иду на прегледе у државне Домове здравља код лекара који ради допунски, ван своје смене, и да ту услугу плате.

Закон ће омогућити допунски рад здравствених радника у матичној кући, а лекари и сестре моћи ће додатно да раде трећину радног времена у државној установи у којој су иначе запослени. Ценовнике за прегледе утврђиваће управни одбори болница. Прегледи ће бити омогућени за све услуге, осим за оне за које постоје листе чекања.

У Министарству здравља истичу да усвајањем закона желе да омогуће здравственим радницима да остану у својој земљи. Да имају могућност да додатно зараде обављајући свој посао, а да се не излажу додатним напорима и да раде по неколико послова у приватним.

Донација органа - Sputnik Србија
Како ће се у Србији убудуће донирати органи

Они напомињу да ће цене прегледа бити конкурентне и ниже него код приватника, а за све услуге плаћаће се порези и доприноси.

Министарство наводи да је ово једна од мера да се лекари и сестре задрже у земљи и истиче да ће све бити крајње транспарентно.

„Строго ће се водити рачуна о томе да нема преусмеравања пацијената из редовне смене у допунску и спроводиће се честе контроле поштовања прописа“, додају у Министарству здравља.

Неопходан перманентан надзор

Председник Националне асоцијације Удружења здравствених радника Србије Небојша Вацић за Спутњик истиче да идеја о допунском ангажовања здравствених радника има и добре и лоше стране.

„Добро је што ће здравствени радници моћи додатно да раде у оквиру своје установе, јер су плате заиста ниске и не верујем да ће се по том питању ускоро нешто значајније променити. С друге стране, лоше је за приватну праксу, јер приватници сматрају да се овом мером задире у њихов део“, каже Вацић.

Он сматра да је пре тих мера, држава требало да дозволи да здравствене књижице важе и у државним и у приватним установама и да републички фонд плаћа услуге и државној и приватној пракси.

Вацић истиче да је за примену закона неопходан перманентан надзор Министарства здравља како би се могућност злоупотреба свела на најмању могућу меру.

Радници - Sputnik Србија
Хоће ли се Србија преселити у Немачку

„Нешто слично је у пракси већ било примењивано 2008. године, лекари су у неким државним установама радили у оквиру ’вечерњих клиника‘ у државним установама, али због многобројних притужби на дуге листе чекања, тај концепт је напуштен.“

Вацић оцењује да измене закона неће зауставити одлив здравствених радника у иностранство, који је већ алармантан.

„Уз то је неопходно применити још један пакет мера како би се спречио одлазак кадрова“, сматра Вацић.

Лекарска комора Србије: Потребно укључити и приватну праксу

Из Лекарске коморе за Спутњик истичу да су и до сада здравствене установе за допунски рад могле, ако имају за тим потребе, да укључе у свој рад лекара који ради у другој установи.

„Кад су у питању приватни лекари и приватне здравствене установе, Републички фонд за здравствено осигурање може да закључи уговоре са њима. Лекарска комора Србије је става да је потребно укључити приватну праксу у јединствени здравствени систем здравствене заштите, изједначавајући права и обавезе лекара, без обзира на сектор у којем су ангажовани.“

Они наводе да је за Лекарску комору Србије велики успех што је у новом Закону, поред осталих измена, прихваћено и да лекари могу да раде не само код једног, него код три послодавца, кроз допунски рад.

„Тек подзаконским актима биће прецизније дефинисано како ће се будући Закон о здравственој заштити спроводити, а његова конкретна примена у пракси зависиће од начина организације службе и потреба сваке појединачне здравствене установе“, наводе из те коморе и додају да свако побољшање услова рада и финансијског статуса лекара доприноси томе да Србија постане привлачнија земља за живот и изградњу професионалне каријере.

Увоз крвне плазме отвара и питање безбедности - Sputnik Србија
Србија годишње баци 40 тона крвне плазме, а за увоз плаћа 30 милиона евра

Комора годишње изда око 800 сертификата за рад у иностранству

Из Коморе наводе да ниједна институција у Србији, па ни Лекарска комора, нема прецизне податке о броју лекара који годишње напусте земљу.

„Подаци о броју сертификата који се издају лекарима ради запослења у иностранству не могу да се користе као показатељ броја лекара који се исељавају, јер се ти сертификати издају и лекарима који одлазе на привремени рад у иностранство — обично у БиХ, Црну Гору, али и неке друге земље. Неке наше процене су да од око 800 сертификата добре праксе, које ЛКС у просеку изда на годишњем нивоу, половину лекари траже због исељења.“

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала