У Србији делује група младих стручњака која покушава да нашу земљу врати на свемирску мапу света. Канцеларија за свемирске науке, истраживања и развој SERBSPACE, иако основана као мала невладина организација, успела је да на Србију поново скрене пажњу Уједињених нација, па чак и да од светске организације добије подршку за програм унапређења пољопривреде.
Први човек те канцеларије, правник Милан Мијовић за Спутњик каже да, с обзиром на тренутни економски и социјални развој, треба бити јако опрезан када се прича о свемиру и свемирским истраживањима, јер на та питања са једнаком неверицом гледа и академска и општа заједница.
У сарадњи са Директоратом Министарства пољопривреде за воде, Канцеларија је представила пројекат под покровитељством Уједињених нација, а односи се на употребу сателитских снимака у циљу смањења штете која је последица разних непогода, природних или вештачких.
„Пројекат је представљен на Конференцији УН у Исламабаду. Ту нам је понуђена интересантна, круцијална ствар, коришћење тих сателитских снимака, из програма УН, потпуно бесплатно. То значи да Србија, иако није чланица Европске уније, ни Европске свемирске агенције, а нажалост ни члан Комитета Уједињених нација за мирољубиво коришћење свемира, може да приступи великој бази бесплатних сателитских снимака“, каже Мијовић.
Он објашњава да Србија може да постане чланица Европске свемирске агенције тек са чланством у Унији, али да то не значи да већ сада не може да прихвати иностране инвестиције у ту област.
Група ентузијаста које је окупио пре две године недавно се нашла на Конференцији Уједињених нација у Немачкој чија је тема била индустријализација у свемирском сектору у неразвијеним земљама. А главна тема скупа организованог у склопу Међународног астронаутичког конгреса, који се одржава од 1957. године и окупља главне актере из свемирског сектора, студенте и научнике, председнике влада и представнике индустрије, био је развој ИТ сектора.
„ИТ индустрија је како на земљи, тако и у свемиру, основа сваког даљег развоја. Хрватска рецимо има јако развијену спејс ИТ индустрију, сваки тај програм, алгоритам који ће да прати ниво реке или снега, све захтева софтверску подршку. ИТ индустрија заправо је први корак ка индустријализацији свемира. У њој са најмање инвестиција могу да се добију одлични резултати. Неочекивано сам током Конгреса имао јако пуно састанака са великим компанијама са Запада које су више него жељне да инвестирају у Србију, у Београд“, открива Мијовић.
Додаје да треба разбити илузију да неко треба да буде специјализован за свемирски ИТ, јер програмирање је програмирање, да ли ће се радити на основу земаљских или података добијених из свемира, са сателита, сасвим је свеједно, није потребна никаква посебна обука.
На питање да ли је онима који воде нашу земљу пренео да су водеће ИТ компаније за питања свемира заинтересоване за наше стручњаке, Мијовић одговара потврдно.
„Позвани смо у Министарство спољних послова на састанак који се односио управо на приступање Србије Комитету Уједињених Нација за мирољубиво коришћење свемира. Ми нисмо чланица тог комитета, Југославија је била, али нико од држава бивше земље није наследио положај у Комитету. Представили смо бенефите које бисмо имали од чланства у њему, које је иначе бесплатно, а главна погодност је управо приступање тој групи земаља и бесплатно коришћење сателитских снимака из целог система Уједињених нација“, открива Мијовић.
То практично значи да би се, рецимо у случају наглог топљења снега који тренутно прекрива Србију, сви сателити окренули ка нашој земљи, пратили стање и обавештавали нас о евентуалној опасности од поплава. Такође, УН обезбеђују бесплатну обуку за људе који би читали податке и снимке са сателита.
Саговорник Спутњика сматра да је то прилика коју Србија не сме да пропусти, јер је улазница за даљи развој свемирског сектора у нашој земљи.
Мијовић, који припрема докторат из области свемирског права, каже да тренутно користи сјајно штиво које су написали управо наши правници, јер је Србија, односно Југославија, некада била једна од водећих чланица поменутог Конгреса УН. Велики Конгрес је 1967. године одржан у Београду, престоници једног од главних актера у Међународној астронаутичкој федерацији.
Додаје да стручњаци на таквим сусретима готово да уопште не причају о геополитици и премоћи великих сила у свемиру, свесни да су америчке претње свемирским ратом далеко од реалности. Једина актуелна тема је ко ће пре и колико далеко стићи у свемиру, али ни она није кључна. Научнике брине чињеница да Земља стоји у свемиру без икакве одрживе одбране од удара комета или било којег објекта, каже Мијовић.
„У Русији је пре неколико година забележено рушење делића астероида, оно на чему научна заједница ради, управо су планетарне одбране, како бисмо реаговали у случају холивудског сценарија, доласка метеора који неће промашити Земљу. Сви ти пројекти су на неки начин под велом тајне, нису нешто о чему се потпуно отворено говори. То је разумљиво, јер се ради под окриљем државе и улажу велика средства“, каже он.
На крају разговора за Спутњик Мијовић истиче да Србија не сме да пропусти ову шансу да се врати на свемирску мапу света и додаје да је Египат најбољи пример да земља не мора да буде богата да би користила свемирске технологије. Захваљујући коришћењу информација са сателита та држава је забележила 80 одсто боље резултате у разним областима пољопривреде.
Подсећа да смо недавно као држава приступили програму „Коперникус“ у оквиру Европске уније, који такође нуди бесплатне сателитске снимке ради избегавања штете, али и праћења других параметара: загађења, временских прилика, дигиталне комуникације, градње у урбаном и руралном развоју, јер се из сателита види апсолутно све.