Кинеска свемирска станица „Тијангонг 1“ већим делом је изгорела ноћас при повратку у Земљину атмосферу изнад јужног Пацифика, саопштиле су кинеске власти. Експериментална свемирска лабораторија, која је била у квару и од 2016. летела неконтролисано, ушла је у атмосферу нешто раније него што је предвиђено.
Кинеска свемирска агенција је најавила да очекује њен повратак на Земљу око 2.42 по централноевропском времену, што би значило да би била изнад јужног Атлантика, изнад Сао Паула.
Иако су светски медији с олакшањем пренели вест да је сателит, на срећу, пао у јужни Пацифик, стручњак са Института за свемирске студије Руске академије наука Натан Ејсмонт за Спутњик каже да је опасност од оваквих сателита минимална. Та могућност је готово потпуно искључена, чак и ако се ради о великим летећим лабораторијама попут кинеског „Тијангонга“, каже Ејсмонт.
„Ови објекти се састоје од делова који лако сагоревају у атмосфери, тако да по правилу на Земљу могу да падну само боце са компримованим гасом попут хелијума. Ови сателити имају тежину и димензије сличне последњим степенима кинеских ракета, чији улазак у атмосферу не доноси никакве ризике. Тако да су мале шансе да ће због објеката попут кинеске станице доћи до неке ванредне ситуације“, каже Ејсмонт.
Он додаје да је неконтролисани пад сателита био добар повод за медијску панику, али да су томе допринеле и анализе стручњака који су занемарили чињеницу да понекад није могуће прецизно израчунати место пада, иако се објекат креће контролисано.
„Одређене страхове је изазвала чињеница да је кинеска свемирска лабораторија веома дуго улазила у атмосферу и некоме се можда учинило да је то аномалија, али то није истина. Оно што је веома тешко с прецизношћу утврдити јесте место пада олупина оваквих свемирских објеката. Својевремено током деорбитирања руске свемирске станице ’Мир‘, руски и амерички стручњаци су погрешно проценили где ће пасти овај објекат. Притом, то је био контролисани улазак у атмосферу, док се у случају кинеског сателита радило о неконтролисаном паду. Али понављам — опасност је минимална“, подвлачи Ејсмонт.
Међутим, Немања Мартиновић, истраживач Астрономске опсерваторије на Звездари, каже да паника није неоправдана, јер је ипак постојала мала шанса да нешто пође наопако, пре свега зато што се радило о неконтролисаном паду, када није могуће утврдити где ће објекат да падне.
Пошто је брзина којом сателит или било који други објекат пада у атмосферу јако велика, а орбита да би се направио круг око Земље јако мала, у ниској орбити обилазак траје свега два сата, неодређеност тога где ће сателит пасти је јако велика, каже Мартиновић.
„Кад је пад неконтролисан, такође немате контролу над тиме под којим углом сателит пада, и онда за овако велики објекат као што је кинеска свемирска станица не можете да будете сигурни колики део станице ће да изгори у атмосфери. Постојала је могућност да неки мањи делови преживе. Орбита те станице ишла је преко неких густо насељених подручја, великих градова, где чак и мањи делови који падну могу да изазову штету“, каже за Спутњик овај доктор астрономије.
Огромна топлота због трења током лета, брзином од више од 20 хиљада километара на сат, доводи до тога да главна структура изгори или експлодира, и то већ око 80 километара изнад површине Земље. Ово је, како би смирила панику, саопштила раније Европска свемирска агенција.
Међутим, стручњаци упозоравају да је станица „Тијангонг 1“, која је била велика као аутобус и тешка 8,5 тона, по величини тек педесети „предмет“ који се од 1957. године неконтролисано враћа на Земљу. Пошто је кинески сателит пао у јужни Пацифик, засад није утврђено да ли је неки већи део сателита дошао до површине Земље.
Кина је уложила милијарде долара у освајање свемира како би покушала да ухвати корак с Русијом, САД и Европском свемирском агенцијом, каже наш саговорник из Београда.
„У питању је прва кинеска свемирска станица, којом је Кина направила искорак у стално присуство у ниским Земљиним орбитама. Поред Русије, Европске свемирске агенције и Америке, заправо поред Русије и САД, они су трећа земља која је успела да направи сталну свемирску станицу у ниској Земљиној орбити. Имали су две мисије које су имале трочлане посаде које су у њој боравиле по десетак дана 2012. и 2013. године“, објашњава Мартиновић.
Он додаје да је у првој мисији овог сателита у свемиру била и прва Кинескиња. Мартиновић каже да је све више земаља које су способне да шаљу овакве летелице у свемир и да би саобраћај могао да постане прилично густ. Освајање свемира које координира војска Кине сматра се симболом нове моћи те земље.
Пекинг намерава да до 2020. године пошаље свемирски брод око Марса, а затим и да на Црвену планету пошаље теледириговано возило. План Кине је и да до 2022. године постави насељену станицу у свемиру, а један од циљева је и слање човека на Месец.