Револуција која је тектонски променила Блиски исток (видео)

Иранска револуција је прва популистичка религиозна фундаменталистичка револуција која је показала да ислам има толику моћ да може да покрене милионске масе и да створи државу засновану на свом учењу, односно на Светој књизи — Курану.
Sputnik

Завршну фазу Исламске револуције у Ирану, која је трајала од октобра 1977. до средине фебруара 1979, означио је тренутак када је ирански шах Мухамед Реза Пахлави 16. јануара 1979. године напустио престо и земљу.

Четири деценије касније и даље су живе полемике око тога да ли револуција у Ирану представља, како неки мисле, „еру хероизма и жртвовања која је донела заметак светске исламске државе“ или је пак то било доба, како неки Иранци кажу — када су „сви на неколико година изгубили разум“.

Којим „нуклеарним“ ударцем је Америка урнисала Иран, па га сад „спасава“

Борислав Коркоделовић, некадашњи спољнополитички уредник у Танјугу, рекао је овим поводом у емисији „Спутњик интервју“ да је Иранска револуција, као једна од највећих у историји човечанства и по много чему јединствена, изазвала праве „тектонске промене“ на Блиском истоку.

„То је била прва популистичка религиозна фундаменталистичка револуција и то револуција која је показала да ислам има толику моћ да може да покрене милионске масе и да створи државу засновану на свом учењу, односно на Светој књизи — Курану“, оцењује Коркоделовић.

Говорећи о узроцима револуције и пада шаха Резе Пахлавија, који је на Западу био доживљаван као реформатор и модернизатор, а у домовини је, према неким оценама, био одбачен „као мртав миш“, Коркоделовић каже да пре свега треба имати на уму да ислам има дугу традицију у Ирану.

Двострука игра САД према Ирану

„Нарочито од 16. века, од пада сафаритске династије, исламски свештеници су бивали све независнији од иранских шахова, сами су убирали порезе и били су практично самостални у погледу политике и финансија. У том смислу, главни противник шаха Резе Пахлавија било је исламско свештенство, незадовољно, пре свега, његовим аграрним реформама, оним елементом Пахлавијеве владавине због којег западњаци инсистирају на томе да је био прогресиван. Ту је био и његов став у погледу права гласа жена, а велики део исламског свештенства је био против таквих радикалних мера“, указује Коркоделовић.

Међутим, како наводи, шаховом владавином су, поред свештенства, били незадовољни и многи други.

„Пахлавију наруку није ишло то што је доживљаван као ’амерички човек‘, а изрека у Ирану је била да су га ’довели Енглези, а на власти одржавали Американци‘. Такође, дошло је до наглог богаћења малог броја људи, док се са друге стране догодио огроман прилив сиротиње у приградска насеља. Тако да су његов пад узроковале силне социјалне разлике, између осталог условљене и такозваним ’белим‘ реформама, заједно са снажним одбијањем западњачких вредности и осећајем међу свештенством да ислам узмиче пред свим тим новотаријама“, примећује Коркоделовић и додаје да се ајатолах Хомеини, који се у Иран вратио након шаховог бекства, противио великом западњачком, америчком и израелском утицају.

Верски рат мења лице Блиског истока

У осврту на оно што је Исламска револуција у Ирану донела тој земљи, гост „Спутњик интервјуа“ каже да је оно што је данас приметније заправо већи елемент једнакости, и то у различитим видовима.

Коркоделовић напомиње да у Ирану и данас постоје веома богати, нарочито они који су блиски нафтној индустрији, али да тај јаз између богатих и сиромашних ипак није тако велики као што је био некада. Такође, како наводи, корупција и даље постоји, али не на оном нивоу на коме је била у време краља.

„Школство је веома унапређено, а више од 90 одсто становника су писмени људи. Треба рећи и да међу њима предњаче жене, које су на факултетима присутније од мушкараца. Наука је генерално силно узнапредовала, а и здравство је веома унапређено. Тако да је у значајном делу сегмената друштва дошло до великог напретка“, оцењује Коркоделовић.

Са друге стране, додаје, сигурно је да је у домену економије могло да буде урађено више.

Иран оптужио САД за припрему преврата

„Међутим, треба имати у виду да су од самог почетка револуције, а нарочито када су пред крај 1979. године студенти незадовољни јер су Американци дали краљу дозволу за боравак, улетели у америчку амбасаду и држали је под окупацијом 444 дана, Сједињене Државе саме или уз помоћ западних савезника спроводиле режим санкција према Ирану. То је могло да се осети, у великој мери, практично све ове четири деценије“, категоричан је Коркоделовић.

На питање да ли револуција у Ирану још увек траје, како верују поједини аналитичари, Коркоделовић каже да би се могло тако рећи.

„Захтеви за већим слободама и међу женама и међу младим људима ће се наставити, и то је оно што говори да ће та револуција стално бити обогаћивана“, закључује Борислав Коркоделовић.

Коментар