Дуго очекивано укидање међународних санкција које је одлагано због преговора о размени политичких затвореника између Вашингтона и Техерана, званично је проглашено у суботу. Споразум о укидању санкција постигле су у јулу земље из групе 5+1 (Савет безбедности и Немачка).
Догађај је историјски, након више од тридесет година међународних санкција против Техерана.
Укидање санкција означава излазак из изолације и повратак Ирана на међународну сцену.
Ветар у леђа односима двеју земаља, преокрет у америчкој политици на Блиском истоку? Не баш.
На ужареном терену Блиског истока САД се надају да ће смањење тензија са Техераном покренути ствари са мртве тачке у Сирији, где је њихова стратегија у ћорсокаку.
Али Вашингтон у исто време не жели да се одрекне политике притиска, због чега је дан након укидања старих увео нове санкције против појединаца и институција које оптужује да раде на развоју програма балистичких ракета. Овај програм, поручују из Беле куће, представља претњу за регионалну и светску безбедност.
Одговор Ирана није изостао. „Нисмо до сада имали никакву економску сарадњу са САД и неће је ни бити“, рекао је председник Ирана Хасан Рохани.
Фуад Изади, стручњак за питања Блиског истока, члан научног савета и катедре за изучавање САД на Техеранском универзитету, нема много илузија када је реч о сарадњи са САД.
„Ако Американци буду поново желели да стварају проблеме и заоштравају приступ иранском нуклеарном програму посредством увођења нових или продужавања већ постојећих санкција, или ако свеукупно буду пратили своју претходну политику усмерену на свргавање унутрашњег поретка Исламске Републике Иран, онда заиста неће доћи до развоја наших међусобних односа. Ако би пак дошло до промене америчког курса, постоји могућност да се наши односи поправе. Ипак, у овом тренутку нема никаквих наговештаја да ће до тога заиста и доћи и да ће Вашингтон променити своју линију“, каже он.
Иранци сматрају да САД немају ни правни ни морални легитимитет да им држе лекције пошто сваке године земљама у региону продају оружје у вредности од неколико десетина милијарди долара које се користи против палестинских, либанских и однедавно јеменских грађана.
Изади је скептичан када је реч о изгледима да дође до помака на мировној конференцији о Сирији, 25. јануара у Женеви.
„На свим преговорима морају бити учињени уступци како би преговарачки процес донео некакве резултате. САД не практикују такав приступ. Напротив, они покушавају да наметну своје интересе, без обзира на став друге стране. Иран сматра да преговори са САД неће уродити плодом, да ће бити бескорисни и бесмислени. Једноставно — губљење времена“, сматра овај стручњак.
Дуга историја неповерења
Америчко-ирански односи су оптерећени дубоким неповерењем, чија последица су тајни и отворени ратови које су САД водиле против ове земље од друге половине 20. века, од државног удара 1953. године, преко ирачко-иранског рата у осамдесетим годинама.
Америчка обавештајна агенција (ЦИА) је 2013. године признала да је била укључена у планирање и извршење војног удара 1953. године, што је подразумевало подмићивање политичких и војних фигура и пропагандни рат. Са власти је свргнут премијер Мухамед Мосадек, након што је национализовао британско-иранску нафтну компанију. Монарх Реза Пахлави, који је зависио од америчке и британске власти, остао је на власти до 1979. године, када је и сам свргнут.
Још једна епизода из неславне историје америчког интервенционизма, у коме треба тражити корене данашњег хаоса на Блиском истоку, јесте улога Вашингтона у ирачко-иранском рату осамдесетих. Документи ЦИА, који су дати на увид јавности 2013. године, откривају да су САД од 1983. године знале да ће Садам Хусеин употребити бојне отрове против иранских трупа. ЦИА је упркос томе обавештавала Ирачане о припремама иранске војске за напад, уз сагласног политичког врха у Вашингтону. Садамове трупе су захваљујући овим подацима покренуле офанзиву у којој су користиле хемијско оружје, од кога је страдало хиљаде људи.
Изади то има у виду када каже да до напретка у односима двеју земаља неће доћи ако САД буду и даље радиле на свргавању унутрашњег поретка земље.
