Уз све потресе који већ неколико година прате политички и економски живот Венецуеле, и највећи противници социјалисте Николаса Мадура су, вероватно, са приличном скепсом гледали на могућност да ни две недеље по његовој инаугурацији на нови шестогодишњи мандат, почне његово рушење. Тим пре што је изабран на легалним изборима, маја прошле године, на којима је освојио 68 одсто гласова.
За привременог председника Венецуеле управо се прогласио председник скупштине Хуан Гваидо, а иза тога су, као по договору, или баш управо тако, кренула да стижу признања самопроглашеном председнику. Међу првима из Вашингтона.
„Потценили су ме“, рекао је Мадуро својим присталицама након победе у мају на председничким изборима, које је захтевала управо Мадурова опозиција оличена у парламентарној већини, на челу са председником скупштине Гваидом.
Да ли је Гваидо и сада потценио Мадура? После америчког признања самопроглашеног председника није се дуго чекало на званичну подршку Мадуру из Русије, Кине, Турске…
Најновију ситуацију у Венецуели аналитичар Александар Павић види као наставак подривања међународног права, у првом реду Вашингтона, истичући да га све то много подсећа на признање нелегалног и нелегитимног Косова од стране, како је иронично приметио, перјаница демократије какве су САД. Зато, додаје он за Спутњик, и не чуди што је самопроглашено Косово међу првима признало самозванца у Венецуели.
„Ово је само наставак подривања међународног права са Запада, у првом реду из Вашингтона, а затим и Лондона, али и из Брисела. Европска комисија је практично већ дала подршку, однoсно признање самозванцима у Венецуели. Ово је само наставак истог понашања Запада као што је преседан какав је направљен код нас, тако да ово не треба да чуди.“
Он каже да је већ по томе ко је све признао самопроглашеног председника јасно о чему је реч.
„По ономе ко све признаје самопроглашену власт у Венецуели, такозвано Косово, па Грузију, па Порошенка у Украјини, а то су све америчке марионете, по томе видимо о чему се стварно ради. И то не треба да нас чуди. Сада је само питање хоће ли легално изабрана власт у Венецуели успети да се одупре томе.
Павић је повукао и паралелу са дешавањима у нашем региону.
„Морам да подвучем да се сличан сценарио спремао и у Републици Српској када је исто преко улице покушала једна група људи да изведе државни удар. Као што је и у Македонији Заев дошао на власт практично једном врстом државног удара, тако да то не треба да нас изненађује. Само треба да знамо шта се дешава и на којој страни је легитимитет, а на којој је страно мешање које су предводиле САД којима је, иначе, тема број један у политичком животу управо страно мешање, на првом месту наводно руско, у њихов унутрашњеполитички живот.
Павић је оценио да међу кривцима није само америчка „дубока држава“ која се бори против Доналда Трампа, него и сам амерички председник који јој се прикључио позивајући на смену и подривање легално изабране власти у Венецуели.
На питање да ли ће ово бити и својевремено одмеравање снага великих сила, с обзиром на то да су Русија и Кина саопштиле да подржавају на изборима легално изабраног председника Венецуеле Николаса Мадура, Павић каже да треба сачекати шта ће се дешавати.
„Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков је рекао да ће Русија бранити суверенитет Венецуеле. Ми не знамо шта то значи. Видели смо да се Русија одазвала Асадовом позиву у Сирији и прискочила му у помоћ и спасла суверенитет Сирије. Да ли ће Венецуела сада позвати Русију, то не знамо. Али Русија и Кина су јасно рекле да подржавају легално изабрану власт. И Турска исто тако. Ердоган још памти пуч који је организован против њега. Сад је опет настала подела на глобалном нивоу“, каже саговорник Спутњика.
На случају Венецуеле је, сматра он, видна пукотина на глобалном нивоу између заговорника мултиполарног света који сматрају да нико не треба да се меша у унутрашње ствари других и оног дела света који и даље има претензије да свима одређује правила игре. Да, како каже Павић, једнострано прави потезе и да покуша да врати сат уназад, у време када је свет био једнополаран.