У Француској је окончана „велика дебата“, покушај председника Емануела Макрона да амортизује притисак изазван немирима „Жутих прслука“. Овај покрет израстао је из грађанског отпора поскупљењу животних услова, новом опорезивању и смањењу животног стандарда.
Истовремено са окончањем дебате, у којој је, према проценама француских власти, на 10.000 састанака широм земље учествовало око пола милиона грађана, влада је забранила одржавање демонстрација „Жутих прслука“ на Јелисејским пољима после насиља прошле суботе.
Велика дебата окончана је састанком председника Макрона са групом француских интелектуалаца и стручњака из различитих области. На састанку са њима, Макрон је више назначио оно што нема намеру да уради и где не жели да изађе у сусрет захтевима „Жутих прслука“, каже стручњак за француску политику Слободан Зечевић из београдског Института за европске студије.
„То је, пре свега, порез на висока примања и на значајну имовину. Он сматра да је то контрапродуктивно и да би то отерало богате Французе у иностранство. Друга ствар коју су ’Жути прслуци‘ истицали јесте увећање пореза на наследство. Порез на наследство у Француској је иначе висок, мислим око 30 одсто вредности некретнина. Он је то одбио. Сматра да су Французи ипак привржени праву да наследе нешто од родитеља и да нема смисла и сврхе повећавати тај порез“, каже Зечевић.
Француске власти два пута су покушале да повећају порезе на висока примања — први пут то је урадио Франсоа Митеран почетком осамдесетих година прошлог века, а други пут је то покушао Франсоа Оланд 2012. Оба пута Француска се суочила са одливом капитала из земље. Током Митеранове владавине, одлив капитала из Француске у Шпанију пресудно је утицао на економски напредак француског јужног суседа.
Што се тиче захтева „Жутих прслука“, француски председник пристао је на повећање минималних зарада и пензија, што је противно његовој политици штедње, додаје Зечевић. То је главни уступак који је Макрон учинио и који ће, према Зечевићевим речима повећати француски дефицит изнад стандарда ЕУ од три одсто.
Делимичан уступак који је Макрон направио тиче се референдума који су „Жути прслуци“ тражили за доношење одлука о законима. Макроново мишљење је да би требало да прво Национална скупштина расправља о законима, па тек онда да се организује референдум.
„Мислим да он размишља да уведе одређену дозу пропорционалног изборног система. Французи имају већински изборни систем, гласа се за човека по изборној јединици“, каже Зечевић.
Према истраживањима јавног мнења, после суботњег насиља, популарност „Жутих прслука“ опада, док Макронов рејтинг расте. Засад је достигао ниво од 28 одсто подршке.
Пад популарности „Жутих прслука“ Зечевић тумачи неспремношћу Француза за потпуну промену политичког и економског система у Француској, за шта се залаже радикално крило „Жутих прслука“.
„Мислим да већина грађана Француске сада стрепи од тога и није расположена за неке радикалне промене у друштву и због тога подршка Макрону расте, у смислу да је делимично изашао у сусрет захтевима ’Жутих прслука‘, да он даље од тога не може да иде и да је боље да Макрон остане председник него да се читав систем Пете републике уруши. Такав је засад однос снага. Француско становништво у овом тренутку није расположено за некакве радикалне промене које предлажу ’Жути прслуци‘“, сматра Зечевић.
Сада је јасно да је оквиру „Жутих прслука“ остало радикално језгро које одбацује концепт либералног капитализма и либералне демократије, додаје он.
Као тековине протеста остаће повећање минималних зарада и пензија, као и одлука да се не повећавају таксе на гориво, што је била иницијална каписла за почетак протеста. За дубље промене засад нема консензуса у француском друштву, сматра Зечевић.
„Ту је Макрон, на неки начин, стабилизовао ситуацију. Остаје уставни поредак који важи и данас и остаје либерални економски концепт који он жели да брани у преосталим годинама мандата“, категоричан је Зечевић.
Врло је интересантно, додаје он, да Макронова политичка будућност не зависи од њега самог, већ и процена Француза у односу на Марин ле Пен као главне алтернативе његовој политици.
„Када би се поново одржали председнички избори, опет би он и Марин ле Пен ушли у други круг и опет би победио Макрон. Само што би овог пута разлика била мања него што је била 2017. Значи, та разлика се смањује, али то и даље не значи да је Марин ле Пен уверљива алтернатива Макрону. У суштини, његова политичка будућност доста зависи од тога да ли ће Ле Пен успети да убеди бираче да је она реална алтернатива и да може да дође на власт, а да не дође до великих поремећаја у политичком и економском животу Француске“, каже Зечевић.
Ле Пенова покушава да убеди Французе у своју „подобност“ одустајањем од делова свог политичког програма. Њен одустанак од изласка из ЕУ и еврозоне неки су од потеза које је учинила не би ли уверила француско јавно мнење да њен долазак на власт неће изазвати озбиљне политичке и економске поремећаје, закључује Зечевић.