Он је у изјави за руски лист „Известија“ навео и да Вашингтон поздравља жељу Кијева да се придружи Северноатлантској алијанси, да „слободно бира своју будућност и политички курс без мешања споља“.
Притом, Пахон је приметио да решење кримског територијалног питања остаје „важна околност“ за ступање Украјине у Алијансу.
Руски експерт Владимир Оленченко сматра да Пентагон на тај начин заправо жели да се Кијев сети „коме и шта дугује“.
„Мислим да је ова изјава дата како би кијевско руководство схватило коме и шта дугује и да би показали свима осталима да су Американци спремни да плате ако буду испуњавали њихова упутства. Дакле, ово је веома арогантна и бахата изјава. Што се тиче тога да ли су амерички трошкови побољшали стање у украјинској армији, то је већ отворено питање и о томе се може дискутовати“, каже Оленченко.
Експерт додаје да изјава портпарола Пентагона показује да САД покушавају да „навуку“ Украјину да купује америчко оружје.
„Циљ америчких инвестиција у војске других земаља је углавном да се те земље ставе под стандарде америчког војноиндустријског комплекса и да их учине потрошачима производа америчке наменске индустрије. То ми можемо видети на примеру многих земаља. И у овом случају, мислим да ова изјава само наглашава чињеницу да су Американци у одређеној мери успели да реше тај задатак и да су почели да украјинску војску увлаче под америчке стандарде, како би Украјина, ако прозападно руководство остане на власти, наставила да у већим количинама купује америчко оружје“, сматра Оленченко.
Простом рачуницом се закључује да су САД издвојиле за Украјину нешто више од 200 милиона долара годишње за развој оружаних снага, што се сматра „чисто симболичном“ сумом. Овај износ не би могао значајно да допринесе развоју Оружаних снага Украјине, јер је премали за потребе украјинске војске.
Војни експерти објашњавају да је део тих средстава потрошен на транспорт америчких стручњака на заједничке војне вежбе са украјинском војском и војну технику, често застарелу или неисправну.
У фебруару је ступио на снагу закон о изменама и допунама Устава Украјине, којим се одређује пут земље ка придруживању НАТО-у и ЕУ. Међутим, стручњаци сматрају да Кијев неће моћи да претендују на чланство у НАТО у наредних 20 година.
Ипак, почетком године Кијев је саопштио да прелази на стандарде НАТО-а. Украјински министар одбране Степан Полторак је тада рекао да до краја 2020. Украјина мора прећи на основне стандарде НАТО-а, али да ће потпун прелазак бити могућ тек кад буду имали сва потребна финансијска средства. Он је, међутим, указао и да је реформа војске веома скупа.
Украјина практично нема своје оружје, сви развоји у овој области односе се на модернизацију совјетског наоружања, које је наслеђено од Совјетског Савеза.
Прелазак на НАТО стандарде значи да би сву совјетску војну технику требало одбацити и заменити западном. То значи да је треба купити за велики новац или градити фабрике за његову производњу. Потребно је извршити преобуку војске, усвојити методе командовања и планирања борбених дејстава. Потребно је реформисати војно образовање, војну производњу, одржавање и ремонтовање технике.
За Американце, за Запад, ово је процес одржавања Украјине у својој орбити, тако да ће они подржавати прелазак на стандарде и помало их подучавати и обучавати. Ипак, то је процес који ће дуго трајати.