Другим речима, завршена је главна траса паневропског саобраћајног коридора 10 који се протеже од Аустрије до Грчке, преко старог ауто-пута „Братство и јединство грађеног у време СФРЈ.
Колики је значај изградње те деонице ауто-пута кроз Србију?
Др Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, објашњава да ће ауто-пут донети директне приходе држави Србији и то на више начина. Прва и најбржа ће бити кроз наплату путарине.
„То је најопипљивија и најдиректнија корист и према проценама Светске банке, која је заједно са државом Србијом финансирала и изградњу овог дела ауто-пута. Они сматрају да ће у року од 30 година бити повраћено две трећине улагања, али и да ће путарина обезбедити такозвано текуће финансирање. То значи да бисмо у том временском периоду, највероватније, повратили уложена средства, после чега би нам ауто-пут остао на коришћење без финансијског оптерећења његове изградње“, истиче професор Савић.
Индиректна корист од тог пројекта је много већа, пре свега за привреду која живи од ауто-пута или која излази на њега, каже професор Савић.
„Скратиће се путовање и обезбедиће се једноставнија, безбеднија и бржа комуникација у сваком смислу. Још већа корист долази од транзита путнике и транзита робе“, наглашава он.
Професор Савић додаје да захваљујући томе што Румуни и Бугари нису успели да споје други коридор који иде преко територије Европске уније, према Грчкој и Блиском и Средњем истоку, Србија ће изградњом овог дела Коридора 10 повратити целокупан транзит и путника и робе.
„Према проценама из Министарства саобраћаја и грађевине очекује се да ће бити 55 милиона путника, односно да ће се транзит путника повећати за 20 милиона. А кад би само свако од њих оставио по један евро у Србији, то је 20 милиона евра на годишњем нивоу, а биће, уверен сам, много више“, наводи он.
Саговорник Спутњика напомиње да је инфраструктура један од пет фактора који свакој земљи обезбеђује снажан развој привреде, а у нашем случају и долазак страних инвестиција. Образлажући своју тврдњу Савић је изнео податке да је Ужице пре 30 година било међу десет најразвијенијих индустријских градова бивше СФРЈ, док је данас слепо црево и један од ретких градова у Србији који нема страног инвеститора.
„Основни разлог за то је управо слаба комуникација између тог града и странаца који желе да дођу у Србију. Коридор 11, који је у изградњи, отвара тај простор. Треба рећи да се у непосредном залеђу Ужица налазе и најнеразвијенији делови Србије, а ово им даје шансу да се пре свега у привредном смислу опораве. С друге стране, локални произвођачи воћа и поврћа моћи ће брже да стигну до тржишта“, напомиње Савић.
Поред овога, у близини два коридора су и све дестинације значајне за развој туризма од Старе планине до Копаоника, истиче наш саговорник. Путеви ће помоћи и развој села, јер они више него ишта отварају неки простор и дају шансе.
Професор др Слободан Аћимовић са Економског факултета у Београду дели мишљење свог колеге о значају Коридора 10, додајући да је најбитнија ствар сваке државе у домену инфраструктуре и саобраћајне политике улагање у нове путеве и железничке трасе.
„Оно што мене наравно радује је да смо овај део ка Македонији завршили и да ћемо брзо завршити и крак који води ка Бугарској. Нема бољег подстрека развоју економије неке регије од квалитетних путева. Сва истраживања показују да се највећи број инвестиција, посебно страних, директних, лоцира максимално близу неког ауто-пута. Тако је и код нас у последњих 15 година, где је чак, према мојим неким истраживањима, 95 одсто страних директних инвестиција лоцирано на максимум 50 километара удаљености од Коридора 10“, наглашава саговорник Спутњика.
У исто време он је сигуран да ће овај смер не само убрзати саобраћај, који је према показатељима Путева Србије у невероватном порасту између 10 и 15 одсто. Тај проценат ће после завршетка Коридора 10 наставити да расте.
„Сваки завршетак модерних путева, а то значи и пут Београд-Јужни Јадран, такозвани Коридор 11, који ће пролазити кроз Западну Србију, а који је у делу до Чачка урађен и убрзо ће бити пуштена деоница од Обреновца до Чачка, одакле ће се наставити ка Пожеги, позитивно ће утицати на инвеститоре, а самим тим и на подизање квалитета живота у том крају. Значи, на повећање запослености… Сва истраживања у вези са изградњом путева показује да се са њиховом градњом постиже ефекат повећане привредне активности“, истиче др Аћимовић.
Економски јака држава је и политички стабилнија, додаје он, што је за нас битно као малу државу, а за коју је Јован Цвијић одавно рекао да је „кућа насред друма“, посебно важно. Ако је већ тако, то не треба да нам буде мана, већ шанса, каже др Аћимовић.
Траса ауто-пута кроз Грделичку клисуру најтежа је деоница јужног крака Коридора 10, а њена вредност је 350 милиона евра. На укупно 26,3 километара, на веома тешком терену, успешно је савладано девет великих косина, изграђени су петља Предејане, два тунела Предејане и Манајле, укупне дужине 2,8 километара, и 36 мостова, а регулисано је и шест километара корита Јужне Мораве. Изградња ауто-пута кроз Грделичку клисуру је због геологије најкомпликованији пројекат код нас, али и у Европи. На тим деоницама је уграђено 250.000 тона асфалта и уклоњено 650.000 кубика камена. Јужни крак Коридора 10 у Србији је дуг 74 километара, а радови на најтежој деоници у Грделичкој клисури трајали су шест година.