„Велика је част после 60 година открити публици једно овако маестрално, музиком осликано дело Боре Станковића. Шест месеци смо радили на представи, али с друге стране ово је велико задовољство и освежење за наш национални театар јер је ’Коштана‘ једно од најзначајнијих дела представника српског модернизма, тако да је и тада то дело већ било врло необично“, истиче сопран Мина Глигорић, која у алтернацији са још четири оперске певачице тумачи лик српске Кармен.
Гостујући у Спутњиковој „Орбити културе“ баритон Миодраг Д. Јовановић подсећа да је ово ремек дело Петра Коњовића без икаквог разлога скрајнуто на оперским сценама Србије.
„Када мало боље ослушнете Коњовићеву музику, а то вам се догоди једино у процесу настајања поставке ове опере, онда осетите револт. Из простог разлога постави се питање због чега ово дело шест деценија није било приказивано јер оно ничим не заслужује да буде тако маргинализовано“.
Нова Коштана наглашава да је имала прилику да се консултује са оперском дивом Радмилом Бакочевић, која је остала запамћена по тој улози пре више од пола века.
„Саветовала ме је да будем што слободнија, да има игре. Јер то је она, то је Циганка која нон-стоп заводи својим плесом“, каже талентована Мина и објашњава из које емоције се ствара лик Коштане.
„Нашла сам спону са Белинијевом Јулијом из опере ’Капулети и Монтеки‘. И даље у себи имам тај неки дечји оптимизам. А и Коштана је дете, дете са душом уметника. Она само тежи ка естетици, ка лепоти живота уопште. Била ми је свакако блиска“.
Новопечени Митке, с друге стране, наводи да први пут у каријери игра на неки начин – себе.
„Природа баритонског гласа је увек таква да ви целог века у каријери глумите некакву старију, озбиљнију господу и углавном негативце. А ево сад први пут и по гласу и по стасу и по годинама одговарам лику који тумачим, а претпоставља се да у психолошком смислу познајем већ ту проблематику која би се могла означити као жал за младос’. Наравно, шалим се. Митке је трагичан лик пошто живи у једном друштву где су правила већ наметнута. Он је жртва у целој тој причи, али с друге стране је сам пристао на тако нешто и сад у својим старијим годинама тражи решење тамо где га нема – у опијању и препуштању чарима једне распеване, младе Циганчице“, поручује Јовановић за Спутњик.
На питање како „Коштана“ кореспондира са данашњим гледаоцима, наши саговорници су сагласни да свако време носи своја ограничења и своје слободе, своје позитивне и негативне стране.
„Људи често мисле да живе у најгорем времену од свих времена. И то је сасвим природно јер наш је живот у односу на вечност временски ограничен и такорећи – ништа. Нама то време екстремног патријархализма, који је оптерећен још том вишевековном османском доминацијом на овим просторима, делује као нешто страшно и црно. Али ако се данас окренете око себе – црнила и те како има. Стиче се утисак да људи подједнако пате“.
Глигорићева додаје да и данас, иако живимо у времену где је слобода већа него у време Коштане, опет тежимо ка некој слободи, ка некој индивидуалности, али нас одређене ствари спутавају:
„Иако главна јунакиња Боре Станковића воли песму и игру, то је ипак њен занат. Терају је да то ради због егзистенције. Можда и данас постоји много људи који раде сличне ствари због преживљавања“.