Ниједна земља не може да присили Никозију да престане да пружа услуге лучких објеката руским или другим бродовима, изјавио је Ангелидис у интервјуу за кипарску радио мрежу Си-Ај-Би-Си.
У овом тренутку Никозији се не постављају никаква питања, али ако се постави дилема, Република Кипар ће донети своје одлуке, рекао је министар.
Он је нагласио да Кипар пружа услуге трећим земљама, углавном за пружање хуманитарне помоћи.
У случају кризе, Кипар је дужан да пружи помоћ, казао је Ангелидис и објаснио да Кипар никада није сарађивао ни са једном земљом у оквиру војне операције.
Ангелидис је рекао да ће Кипар наставити своје напоре на даљем продубљивању односа са Сједињеним Америчким Државама, али да улогу Кипра као стуба стабилности у региону треба поштовати.
Кипарски председник Никос Анастасијадис раније је изразио жаљење због усвајања поменутих амандмана. Према писању Бироа за штампу и информације, Анастасијадис је казао новинарима да је он, у принципу, поздравио иницијативу Менендеза и Рубија, као и нацрт закона који је првобитно поднет Конгресу.
„Морам да изразим жаљење због амандмана који су унети и који у великој мери задиру у независност и суверенитет Републике Кипар. До данас је пружање услуга било којој земљи увек било у хуманитарне сврхе и мислим да се такви услови не могу поставити, а посебно од стране земље са којом се трудимо, говорим о Америци, да даље јачамо наше односе. Имао сам утисак да амандман није био најсрећнији“, објаснио је Анастасијадис.
Сенатор из редова демократа Боб Менендез и сенатор из редова републиканаца Марко Рубио представили су предлог закона који мења америчку стратегију у Источном Средоземљу, који се заснива на променама у региону. Нацрт закона, конкретно, укида забрану снабдевања Кипра оружјем. Одбор за спољне односе Сената одобрио је предлог закона са амандманима које позивају земље у региону да одбијају лучке услуге за бродове Русије.
„Закон о сарадњи у области безбедности и енергије у Источном Средоземљу“ представља низ иницијатива које мењају америчку стратегију с обзиром на промене у региону, укључујући и погоршање односа Турске са САД и свим кључним регионалним партнерима Вашингтона. Предлог закона предвиђа укидање забране продаје оружја Кипру, забрану предавања авиона Ф-35 и увођење санкција Анкари ако Турска настави са спровођењем планова за куповину С-400 од Русије.
Предлог закона предвиђа даљу милитаризацију Грчке и Кипра и њихову блиску везаност за Сједињене Америчке Државе у области одбране.
Међу наведеним циљевима америчке политике наводе се „одржавање снажног америчког војно-поморског присуства и улагање у поморску опрему у бази Суда у Грчкој и развој дубље сарадње у области безбедности, укључујући недавно распоређивање беспилотних летелица МКу-9 у ваздухопловној бази Лариси и хеликоптерском центру за обуку америчке војске у централној Грчкој“.
Нацртом је предвиђено финансирање конкретних војних програма за Грчку и Кипар и програма међународне војне обуке.
Читав низ одредби нацрта закона усмерен је против Русије у циљу „смањења њеног злог утицаја у Источном Средоземљу“. Конкретно, сенатори предлажу да се војна техника набављена од Москве стави ван снаге и замени оружјем које производе земље НАТО-а.