„Пре три или четири године и бивша Авалска улица је добила име по Краснову, а сада је подигнут овај лепи споменик — лик Краснова који гледа управо у једно од здања које је пројектовао. Велика је заслуга Николаја Краснова за садашњи изглед Београда. Он је унео једну посебно значајну особеност свог талента, своје уметничке, архитектонске визије“, напомиње Вукосављевић.
Како министар каже, велика дела руског архитекте углавном су позната, али стицајем историјских околности, расле су и стасавале генерације које нису много знале о делу Краснова и његовој заслузи за изглед Београда, који се мењао после трагедије у Првом светском рату.
„Једноставно, не само захваљујући Краснову, али у великој мери захваљујући управо њему, Београд је после разарања из Великог рата постајао, својим изгледом и својом архитектуром, значајна европска престоница. Руски емигранти који су дошли после револуције били су активни у области архитектуре, грађевинарства, глуме, балета, позоришне уметности и многих други професија из природних и друштвених наука и једноставно су дали нашем друштву драгоцене еликсире свог рада, талента и стручности“, закључио је министар Вукосављевић.
Спутњик је својевремено објавио опсежну причу о Николају Краснову, руском неимару Србије, и његовој улози у модернизацији српске престонице.