Међународни тим астронома завршио је нова истраживања о раној галаксији познатој као Икс-Ем-Ем 2599, која је тако револуционарна да доводи у питање постојеће научне теорије о понашању раног универзума након Великог праска.
Како кажу научници, који су недавно објавили свој рад у Астрофизичком часопису „Летерс“, галаксија је успела да испусти преко 300 милијарди звезда до тренутка када је свемир прославио двемилијардити рођендан, да би се зауставила недуго након тога, без икаквог објашњења.
„Пре него што је свемир постао стар две милијарде година, Икс-Ем-Ем 2599 је већ формирала масу већу од 300 милијарди сунаца, што је чини ултрамасивном галаксијом“, рекао је Бен Форест, постдокторант на Универзитету Риверсајд и главни аутор студије у изјави за штампу.
„Оно што је изванредно, показујемо да је галаксија Икс-Ем-Ем 2599 већину својих звезда формирала у силовитом праску када је свемир био стар мање од милијарду година, а затим је постала неактивна у тренутку када је свемир био стар само 1,8 милијарди година“, објаснио је научник.
Докторка Жилијен Вилсон, сарадница и професорка на Одељењу за астрономију и физику Универзитета Риверсајд, рекла је да је мото галаксије „живи брзо – умри млад“ чудан и подрива утврђене моделе животних циклуса галаксија. „Оно што Икс-Ем-Ем 2599 чини толико занимљивом, необичном и изненађујућом јесте што она више не формира звезде, можда зато што је престала да добија гориво или је црна рупа почела да се укључује. Наши резултати захтевају промене у начину на који поимамо моделе формирање звезда у раним галаксијама “, објаснила је она.
Доктор Данило Марћесини са Универзитета Туфтс, још један од коаутора студије, пружио је више увида.
„Генерално, рано формиране галаксије требало би да су мање масе, јер је тренутни модел формирања структура хијерархијски – најпре се формирају мале галаксије мале масе, а онда се оне споје у веће, масивне галаксије касније“, рекао је.
Икс-Ем-Ем 2599 у основи изазива овај модел.
Сматра се да је на свом врхунцу Икс-Ем-Ем 2599 рађала преко 1.000 звезда годишње. Насупрот томе, наша галаксија, Млечни пут, ствара само једну нову звезду годишње. Сматра се да је супермасивна галаксија око 310 милијарди пута већа од Сунца у погледу укупне звездане масе. Галаксија Млечни пут је „само“ 100 милијарди пута већа од масе Сунца.
Према др Вилсону, откриће галаксије ствара низ питања:
„Ухватили смо Икс-Ем-Ем 2599 у неактивној фази. Не знамо у шта ће се претворити до данашњег дана. Знамо да не може изгубити масу“.
Академик се пита да ли ће ултрамасивна галаксија евентуално привући друге галаксије да створе мега-кластер звезде.