„Кључни задатак ОПЕК+ и Русије је да се смањи брзина пуњења складишта нафте у свету, јер постоји ризик да ако се она буду пунила овим темпом, за 20 милиона барела дневно, онда ће до краја јуна-јула, складишта у потпуности бити испуњена, а тада цена нафте може да спадне на нулу. То се дешава јер је тржиште нафте тако организовано, да добар део овог енергента купују спекуланти и трговци по ниској цени како би је касније продавали по високој“, рекао је Алексеј Белогорјев са Института за енергетску стратегију.
Нафта више зависи од короне него од ОПЕК-а
Према речима експерата, постигнути споразум узима у обзир предвиђања да ће се већ у априлу-мају потражња за овим енергентом смањити на 20-25 милиона барела у односу на уобичајне вредности, па земље произвођачи настоје да избегну даље урушавање цена.
„Оштро снижење потражње доводи до тога да нафтне компаније немају коме да продају нафту и да ће бити принуђене да је продају за бесцење. У том случају цена нафте марке ‘Брент’ биће испод 20 долара, а ‘Урал’ испод 10“, објашњава експерт.
Максимум који је могуће постићи је успоравање темпа пуњења скаладишта нафте. Процене су да ако потражња почне да расте од јула, онда ће у другој половини године на рачун смањења производње за 10 милиона барела која се тренутно планира, залихе складишта почети брзо да се празне, па је до краја године могуће очекивати раст цена до 50 долара по барелу. Међутим тренутно у условима смањене потражње цене ће остати у оквирима 30-40 долара по барелу.
Ипак експерт подсећа да цене нафте могу и краткорочно да порасту, али да је то последица деловања спекуланата који зарађују некада на расту, а некада на паду цена. Они који зарађују на расту цена нафте, могу да се потруде да она дневно превиси и 40 долара по барелу, али месечни просек, свакако остаје испод 40 долара.
Домети споразума ОПЕК+ ограничени
Белогорјев истиче да су домети постигнутог договора у оквиру ОПЕК+ ограничени, јер је основни проблем што у овом споразуму не учествују Канада, САД и Норвешка. САД немају механизме да делују на федералном нивоу, а Трамп нема овлашћење да ограничава производњу нафте.
„Извоз нафте је могуће ограничити, то може да уради нпр. комисија Тексаса или канадска покрајинске комисије, али оне су обавезане да о томе постигну договор са компанијама. Крупне компаније су против ограничења производње, док су за њу мале компаније, али овде се већ ради о сукобу интереса компанија у оквиру Тексаса на пример или провинције Алберто. Генерално, без учешћа САД, Канаде, Норвешке и Бразила, тешко је да се успостави баланс између понуде и тражње“, објашњава експерт.
Корона свима штети, па и нафти
Експерти објашњавају да велики утицај на тржиште нафте има и вирус корона, који је и главни узрок смањења потражње. Због тога ни арапска нафта која је дампингована на европском тржишту, није наилазила на одговарајућу потражњу чак и у условима ниских цена.
Главни проблем је чињеница да је фактор понуде престао да игра главну улогу јер ни њено смањење не може да утиче на цену нафте. Сада важнију улогу има фактор потражње. Овим агрументима експерти објашњавају разлог зашто договор о смањењу производње нафте није постигнут на састанку ОПЕК + почетком марта.
„Званично објашњење се састоји у томе да се ситуација на тржишту значајно променила. Када су вођени преговори, сви су сматрали да ће мере карантина због корона вируса у незнатном степену утицати на Европу, а практично избећи САД. Многе земље су сматрале да је реч о чисто кинеском проблему. Ова интерпретација је спорна, јер је већ почетком марта постало јасно да се ситуација креће у лошем правцу, али су почетком марта постојале довољно оптимистичне оцене у односу на потражњу. Нико није очекивао да ће се потражња урушити у априлу-мају и сматрало се да ће утицај ОПЕК + бити одлучујући фактор“, рекао је експерт.
Још увек је рано за прогнозе, али док на снази буду мере карантина у главним земљама потрошачима, ефективност било ког деловања ОПЕК+ бића ограничена, истичу експерти.
Прочитајте још: