Украјинска верзија „Википедије“ наводи да је било пет руско-украјинских ратова, укључујући сукоб у Донбасу. Списак је допуњен с још два совјетско-украјинска сукоба.
Шести руско-украјински рат
Заоштравање сукоба на „Википедији“ повезано се је с повећањем броја чланака, пре свега оних на руском језику, као и са чињеницом да су се руски и украјински школски програм одавно разишли када је реч о заједничкој историји.
Исполитизовани корисници украјинског сегмента „Википедије“ јуришају на чланке на руском језику и преобликују их у складу са сопственим виђењем света. Не може се рећи да је за те фалсификације директно одговорна украјинска власт, али је очигледно да су се и на политичком нивоу одвијали слични процеси, усмерени ка конструисању националног мита, сматра аутор „Взгљада“.
Укратко, украјинска историја је настојала да се удаљи од руске прошлости готово до периода првобитне људске заједнице. Маргиналне, али национално оријентисане историјске личности изведене су у први план и претворене у хероје, измишљани су њихови успеси, њихови злочини су прећуткивани, наглашаван је антагонизам свега руског и украјинског.
Нешто слично се догађало и на „Википедији“, која је искусила посредан притисак државне пропаганде Украјине.
Отровне змије Аустралије и славни „Украјинци“
Понекад то има потпуно безазлен, па чак и забаван карактер, а огледа се у утркивању у броју чланака на „Википедији“. С тим циљем су штанцоване хиљаде страница с по две до три реченице, при чему их често чак и нису састављали људи него програми. Тако сада на „Википедији“ на украјинском језику можете наћи прегршт непотпуних текстова о свим општинама у Италији, или о отровним змијама на аустралијском континенту.
Мање је безазлена пракса присвајање туђих заслуга кроз промену националности историјских личности. Уметници, научници, инжењери, лекари уписивани су као Украјинци на основу тога што су се родили на територијама којима је сада престоница у Кијеву. Игнорише се, притом, чињеница да су се током живота изјашњавали као Руси и користили само руски језик.
Најужаренија тачка кампање су битке за сваки пасус чланака о исполитизованим питањима историје. Разлика је само у томе што су се раније ломила копља на темама као што су Староруска држава и Други светски рат, а након 2014. године приоритетни су постали катастрофа „боинга 777“, државна припадност Крима и сукоб у Донбасу.
Инвазија на руску „Википедију“
Једна је ствар ако википедисти из Запорожја, чак и ако се баве пропагандом заклоњеном иза историографије, граде свој чудесни свет у провинцијалном простору украјинског језика. Сасвим је друга ствар то што је њихов основни циљ да пренесу разноврсне будалаштине у „Википедију“ на руском језику, уз изговор да „развејавају митове“, „одговарају на лаж“ и „враћају украјинско наслеђе“.
То већ противречи основном постулату „Википедије“ да сви процеси који се одвијају на електронској енциклопедији, треба да буду засновани на консензусу.
Министарство иностраних послова Украјине сада постаје непосредни учесник у овим процесима. Мај је на „Википедији“ проглашен „месецом украјинске дипломатије“. Чиновници и организација „Викимедија Украјина“, која окупља ауторе чланака на украјинском језику, „попуњаваће рупе“ и „исправљати нетачне податке“.
То је изјавио нико други до министар Дмитриј Кулеба лично, који је, узгред, аутор књиге „Рат за стварност: како победити у свету лажних вести и заједница“. Према његовим речима, приоритетни ће бити материјали у вези с „руском агресијом“, као и с „интеграцијом Украјине у ЕУ и НАТО“.
Овај савез министра с википедистима може се лепо описати као алијанса професионалних дипломата и посвећених ерудита, али је суштина, заправо, у срастању машинерије државне пропаганде с пројектом који је првобитно замишљен као просветитељски. Када је реч о „Википедији“ на украјинском језику, њена просветитељска функција је одавно под знаком питања. Тамошњи администратори су прилично под утицајем идеологије.
Оно што посебно забрињава у Кулебином подухвату, јесте намера да залази у туђу територију, односно да исправља и допуњава текстове не само на украјинском, него и на другим језицима, пре свега на руском.
Рат без крви
„Википедија“ на руском језику не само што је обимнија, него је и популарнија, укључујући и саму Украјину. Иако је уклонила руски језик из правног и образовног простора, постмајданска власт још није успела да га истисне из глава половине укупног броја својих грађана.
Многи од њих нису спремни да читају текстове о триполској култури древних Укара и о томе како су људи у Дому синдиката у Одеси сами себе спалили. Самообмана није једино решење за психу, чак и у држави као што је Украјина у последњих шест година.
Век интернета је унео суштинске промене у информационе ратове, које човечанство води миленијумима. У случају „Википедије“ на руском језику, то је као када би немачко становништво Трећег рајха исписивало совјетски лист „Правда“, а Гебелс био приморан да сваке ноћи замењује чланке текстовима написаним у државној канцеларији. Сиже за комедију апсурда сада је постала уобичајена пракса украјинске власти.
Реч је о рату без крви на интернету, где се са сваке стране бори војска од по 80 до 100 људи. То не значи да руска „Викимедија“ сада треба да тражи помоћ од Сергеја Лаврова, али на најављену пропагандну агресију мора се наћи адекватан одговор, сматра аутор „Взгљада“.