Ово је мишљење аграрног економисте и некадашњег заменика ресорног министра Милана Пространа. Према његовим речима за извознике малина неће бити проблема, јер је то воће које се у свету најмање производи. Проблем би могао да постоји са извозом раних сорта воћа као што су трешња, бресква и кајсија.
Јачање „патриотске пољопривреде“ смањује извоз из Србије
„Србија очекује генерално од извоза воћа да се девизни прилив што више остварује. Али сви се сада пресабирају, и данас се јавља тај термин „патриотска пољопривреда“. Односно, поново се затварају и најразвијеније тржишно развијене земље у неке своје границе. Са друге стране, велике количине воћа целој у Европи, односно у Европској унији пропашће из два разлога. Прво, сада немају довољно сезонске радне снаге, па нема ко да обере воће и друго, због короне постоје проблеми пре свега у транспорту“, сматра Простран.
Русија као једно од доминантних извозих тржишта Србије уложила је огромна средства у подизање сопствених воћњака, тако да су, према речима нашег саговорника, Руси почели да задовољавају своје потребе пре свега за јабуком из домаће производње. Као што је Русија улагањем у производњу жита последњих година постала и његов велики извозник, тако Простран исто очекује и на нивоу воћарске производње. Упркос томе, руско тржиште је велико, па за сада српски извозници не треба да стрепе.
Извоз у Русију и даље ће да постоји
„Руско тржиште је велико и ту ће још та трговина да постоји, она ће само да се заоштрава са становишта квалитета. Мораће да се испоштују сви захтеви. Ја сам се бавио тим тржиштем. Прво смо морали да договоримо фитосанитарне и ветеринарско-санитарне услове и то је потписано 2010. године. Од тада је у тој трговини пуно нових елемената и момената. Купци су у Руској федерацији постали и пробирљиви и захтевнији, тако да на трговцима остаје да та питања дотерују, да упакују боље, да буду солвентнији партнери. Али, и корона ће оставити неког трага“, сматра Простран и додаје да ће ова сезона бити преброђена и да ће и упркос временским непогодама које су смањиле одређене приносе вишкови бити потрошени у Србији, а они квалитетнији ће наћи свој пут и у свет.
На питање, како би држава могла да помогне извоз у условима штете коју је нанела пандемија коронавируса по светске економије, наш саговорник одговара да је Србија давала повољне кредите за подизање савремених засада воћа, а да сада може само да утиче на отклањање извозних баријера у сарадњи са државама у које се традиционално врши извоз:
„То је њен посао да у преговорима са земљама у које извозимо отклони све те системе вансеријске заштите. Али, држава се очигледно не бави тржиштем, она то оставља на ризик пословним људима. Хоћу ипак да верујем да ће тржиште функционисати пре свега према земљама у којима имамо традиционалне купце“.
Србија није спремна на нова тржишта
У вези са отварањем нових, далеких извозних тржишта, Простран није нарочито оптимистичан:
„Нисам неки велики оптимиста када су у питању далекоисточне земље. Видео сам да ће неке количине ићи за Кину, Јапан, Казахстан, Турску, али мислим да ми још немамо тако велике капацитете да можемо озбиљно да будемо присутни на тим тржиштима. На крају крајева калкулација извоза није баш тако једноставна, она је доста оптерећена далеким трошковима транспорта“.
Наш саговорник закључује да ове године неће бити лако на суровом тржишту коме је коронавирус додатно загорчао живот, и да ће један део воћа остати за домаће потребе. Како каже, било би добро да имамо прерађивачке капацитете па да се сав вишак преведе у више фазе прераде, али је у Србији велики број капацитета угашен, па ћемо вишак сами морати да поједемо.