Воће и поврће несразмерне величине више није необична појава на пијацама и у маркетима. Често ни укус тих производа није оно што очекујемо, па себи поставимо питање – шта заправо једемо?
Наше најбоље воће и поврће се извози
Рајко Манојловић (58), који на пијаци претежно продаје воће, каже да су зими тамо производи углавном увозни, што није чудно, јер нашим тада није време. Међутим, чак и када њихово време дође, он напомиње да се наше најбоље воће најчешће извози.
„Добар део воћа прве класе углавном се извезе, а на нашим пијацама заврши воће које се не може извести у друге земље. Сви произвођачи прво гледају да продају онима који нуде највише новца”, тврди Манојловић.
Ипак, не баве се сви домаћи произвођачи првенствено извозом. Виолета Коруноски (46) из Баната свој узгој доноси право на пијацу.
„Све су ово наши производи. На пијаци зими више има поврћа из увоза, а лети има доста људи са нашим поврћем. Све је свеже. Сваког дана се доноси нова роба”, каже Коруноски.
Продавци на пијаци тврде да је воће и поврће на пијаци свежије од оног у маркетима, јер се тамо производи држе у хладњачама, док их на пијаци набављају „дан за дан”.
А кад кренемо у куповину, иако нам је обично драже да пазаримо домаће, најбитније је управо то да је производ свеж и доследан својим природним карактеристикама.
Током пазарења се дешава да наиђемо на воће или поврће несразмерне величине у односу на ону на коју смо навикли. То су обично дугачки краставци, обимне поморанџе и парадајз...
Темељне контроле пре пуштања у промет
Директор Управе за заштиту биља Републике Србије Небојша Милосављевић објашњава за Спутњик да све воће и поврће мора да испуни многобројне услове пре него што уопште дође до продаваца и да се због тога обављају темељне контроле. Он додаје да између воћа и поврћа на пијацама и у маркетима нема посебних разлика.
Како каже, у складу са два законска прописа, на граничним прелазима и царинама обављају се прегледи сваке пошиљке свежег воћа, поврћа и осталих биљних материјала и производа од биља.
То су Закон о здрављу биља и Закон о безбедности хране. По тим законима, фитосанитарни инспектори врше преглед који подразумева увид у целокупну документацију пошиљке, декларацију, визуелне и квалитативне карактеристике, као и узимање узорака, како би се испитала присутност пестицида, у складу са Правилником о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља.
Како Милосављевић каже — посебна пажња посвећује се управо провери количине остатака средстава за заштиту биља, јер све воће и поврће може да буде потенцијални преносник патогена, односно, изазивача болести у организму.
Ако се на основу свих тих података утврде неправилности, спроводе се законом прописане мере.
ГМО производи забрањени Законом
Милосављевић еклатантно одбацује могућност проналажења генетски модификованих производа у промету, јер су такви производи забрањени законом. Он истиче да све воће и поврће потиче из конвенционалне производње, као и да се на граничним прелазима и царинама врше посебне контроле свих производа за које се зна да могу да буду генетски модификовани, пре свега соје и производа који је садрже.
„Ми смо земља у којој није дозвољено увозити ГМО производе, а самим тим ни генетски модификовано биље. Законски пропис јасно дефинише услове за увоз таквог материјала и апсолутно се примењује на сваком граничном прелазу и месту царињења. За све биље за које је познато да постоји и са генетском модификацијом, спроводе се испитивања на генетску модификацију. Наравно, оно биље за које у свету не постоји ниједан доказ да је генетски модификовано се увози без потврда”, објашњава Милосављевић.
Саговорник Спутњика додаје да велики трговински ланци, независно од државних, врше интерне контроле производа које стављају у продају и да то указује на то да они воде рачуна о томе шта стављају у промет.
Довољно производа за домаће и страно тржиште
Према речима нашег саговорника, Србија има довољно воћа и поврћа да снабде и домаће и страно тржиште. У нашој земљи годишње се произведе око 450.000 тона воћа и поврћа, од којих се око 250.000 извезе. Највише се извозе јабуке, брескве и нектарине.
„Тешко је рећи да ли се нешто више извози или се више користи код нас. Једнако су заступљени домаћи и увозни производи. Али, просто, понекад економски интерес продавце нагони да неки производ, пре свега сезонско воће и поврће, увезу у већим количинама, али мислим да је домаћа производња код нас једнако заступљена као и страна, и да она никако није ван продавница, великих маркета и пијаца”, тврди Милосављевић.
