То се све дешавало крајем маја када су припадници тајне службе одвели Трампа у председнички бункер испод Беле куће.
Светла на Белој кући погасила су се док се око ње скупљала маса протестујући због убиства Афроамериканца Џорџа Флојда (46). Стотине људи бацало је камење на председнички дом рушећи полицијске барикаде. Ово је за званичнике био јасан знак да је време да се Трамп склони на сигурно, пише Блиц. Активиран је сигурносни бункер који је претходни пут био коришћен након терористичког напада на Куле близнакиње 11. септембра 2001. године.
Све у вези са овим подземним простором је тајна укључујући и то где се тачно налази и коју површину заправо заузима.
Претпоставке су да се под земљу улази у источном крилу комплекса Беле куће — бар је тако могло да се назре у време када се основно склониште градило. То је било почетком 40-их година у време председника Френклина Рузвелта када се Америка умешала у Други светски рат.
Тајни холови
Званични назив и намена бункера гласи Председнички центар за хитне операције (ПЕОЦ). Хари Труман, који је на власт дошао након Рузвелта, имао је план да додатно прошири ПЕОЦ као део реконструкције комплекса у коме живе председници Америке. Реконструкција је укључила и демолирање већег дела здања и тајно проширење делова зграде.
Сам бункер је коришћен јако ретко, барем према званичним подацима. Последњи пут администрација Беле куће уплашено је утрчала у тунеле испод земље бежећи пред непознатим — током напада на Куле близнакиње, мислећи да се авион с истом намером може упутити и у правцу Беле куће. Сам председник САД, у то време Џорџ Буш, није ни био у Вашингтону, али његова супруга Лаура Буш, потпредседник САД Дик Чејни и други сишли су у подземне холове ради сигурности. О томе је јавност више сазнала након 2010. године када је Лаура Буш објавила мемоаре у којима се присетила и времена проведеног у подземљу Беле куће. Она је и прва јавно открила до тада строго скриване детаље подземних тунела.
Иза тешких сефовских врата
Приступ Председничком оперативном центру за хитне случајеве је могућ степеницама и лифтом, који се налази иза неколико тешких сефовских врата са биометријским контролним системом.
„Ушли смо у бункер и степеницама се спуштали доле кроз пар великих челичних врата која су се иза мене затворила са гласним звуком испуштања ваздуха, херметички нас затварајући унутра. Сада сам у једном од недовршених подземних ходника испод Беле куће, идем ка ПЕОЦ. (...) Прошли смо ходником поплочаним старим подом са цевима које висе с плафона и различитим врстама механичке вентилаторске опреме. Предвиђено је да ПЕОЦ буде командни центар током кризних ситуација у ком су ТВ екрани, телефони и друга опрема за комуникацију“, написала је у мемоарима Лаура Буш.
Како је описала, угурали су се потом у малу салу за састанке са огромним столом. Званични фотограф Беле куће доноси фотографије од тога дана на којима се могу видети Чејни, Кондолиза Рајс, прва дама САД и други док разговарају.
Ноћ испод земље
Верује се да је управо у овој просторији Трамп са породицом провео крајем маја петак вече током протеста. Међутим, Бушова администрација након овог малог излета у подземље донела је закључак да тренутни простор није довољан да обезбеди неометано управљање државом председнику САД и његовим сарадницима. Тада су одлучили да још једном зађу испод комплекса Беле куће и продру у дубине, али овај пут испод северног дела.
„После напада, агенти државне безбедности установили су да садашњи простор није адекватан да задовољи све потребе“, рекао је Роналд Кеслер, аутор књиге о Белој кући за време Трампа (2018).
Радијација не пробија зид
Према речима Кеслера, идеја грађења овог бункера у то време била је, наравно, страх од нуклеарног напада било биолошког, радиолошког... Требало је да послужи да председник и особље буду на безбедном док се не превезу до одређене локације у Пенсилванији или Западној Вирџинији. Међутим, после напада 11. септембра увидели су да даље бекство није опција, свакако не путевима, а чак ни довољно безбедно за хеликоптер. Зато су дошли на идеју да направе потпуно одвојени простор на месту западног крила. Реконструкција је почела ископавањем земље у септембру 2010. године.
Све до 2012. дешавали су се радови који су обавијени тајном, преградама и великим зеленим оградама од погледа јавности. За нешто што су назвали обичним проширењем за које се чак не зна ни да ли је само у кући или око ње утрошили су више од 376 милиона долара. Чак су и радници ангажовани на радовима уговором били обавезани да никада не кажу никоме шта су радили.
Пет спратова у дубину
„Оно што је процурило јесте да се отишло чак пет спратова у дубину земље са сопственим системом за вентилацију, доводом ваздуха и довољним количинама хране“, испричао је Кеслер.
Познати су још неки детаљи о поднивоима.
„Бункер је запечаћен са свих страна тако да све и да се, на пример, нуклеарни напад догоди изнад самог бункера, радијација неће пробити унутра, јер је обложен веома дебелим зидовима“, навео је Кеслер.
Простор који треба да буде командни центар и просторије за живот председника и сарадника опремљени су са довољно хране да се преживи месецима а садржи и сопствени систем за доток ваздуха.
Убрзо након доласка на место првог човека САД, Доналд Трамп и његови људи спроведени су по ходницима подземног света а тек пре неколико дана морао је и званично први пут да у њима буде збринут далеко од дешавања у спољном свету.
Прочитајте још:
- Тајна служба склонила Трампа у бункер током протеста код Беле куће
- Трамп наредио да се Национална гарда повуче из Вашингтона: Све је под савршеном контролом!
- Прст у око Трампу: Градоначелница назвала улицу која гледа на Белу кућу по протесту /видео/