„То није повезано само са чињеницом да ове државе у одређеној мери интересују Американце, него се ту ради о даљем појачавању притиска на Русију, што није крајњи циљ америчке политике. Русија им не треба сама по себи, иако би то за њих била вредна награда, него им је потребна као нова полуга за потенцијални сукоб са Кином. Другим речима, Американци, англосаксонци, вековима играју игру остваривања својих циљева туђим рукама. Дакле, они желе да изврше утицај на Централну Азију зарад будућег утицаја на Русију, са циљем даљег сукоба са Кином и елиминисања главног америчког конкурента“, каже за Спутњик руски експерт Николај Стариков.
Стариков напомиње да велики број миграната из земаља Централне Азије — Казахстана, Киргизије, Таџикистана, Туркменистана и Узбекистана — живи и ради у Русији и истовремено упозорава да ће свака промена у државном систему, државни удар, избијање грађанског рата на тој територији одмах утицати на радикализацију грађана тих држава који се налазе у Русији, а такође, то ће утицати и на потенцијално ширење терористичких активности, уколико Русија подржи једну од страна у тим сукобима у Централној Азији.
„То је нека врста стварања повода за ширење терористичких активности. Стога је данас та ситуација веома опасна. Што се тиче Белорусије, она је део уније — Савеза Русије и Белорусије и важан је стратешки партнер у западном правцу. То је прилично ауторитарни режим који је жестоко сузбио оно што није успео да сузбије Јанукович са свим тужним последицама. Стога је претварање Белорусије у Украјину циљ прилично угодан за Американце, тешко остварив, али реалан“, сматра експерт.
Запад жели да види Путину леђа
Многи у Вашингтону и уопште на Западу желели би да виде леђа Владимиру Путину и чине све не би ли свој план и остварили. У том контексту, секретар Савета безбедности Николај Патрушев рекао је да његова служба има доказе да ће Запад покушати да појача покушаје дестабилизације ситуације у земљи пре предстојећег гласања о уставним амандманима, планираним за 1. јул.
Покушаће да изазову националистичка и сепаратистичка осећања и да унесу раскол у руско друштво. Такође, Запад планира да појача информациони притисак на Русију, „како би нарушио руске духовне, моралне, културне и историјске вредности које представљају основу државности и смањио осећај националног идентитета Руса“.
На смену власти у Русији усмерена је и сва политика антируских санкција. Све те санкције имају за циљ да изазову незадовољство код Руса влашћу и конкретно — Путином. Другим речима, циљ таквих акција је да уздрмају Русију изнутра.
Амерички стратези развијају политичке технологије којима покушавају да убеде Русе да су сви њихови проблеми и тешкоће последица „лоших потеза“ Кремља. У те сврхе САД се користе најразличитијим технологијама, механизмима и инструментима, мобилизују се невладине организације, медији и блогосфера.
„Обојена револуција је заправо насилна промена у политичком систему, замаскирана протестима. Довољно је сетити се да је прва револуција у Украјини довела до три изборна круга, што није предвиђено никаквим законима. Обојена револуција у Грузији је довела до моменталне промене власти и даљег избијања рата. У сваком случају, то је само технологија. Што се тиче Русије, главни задатак наших политичких противника је да изврши промене у врху власти и неважно је под којом заставом. Могуће да је притисак од стране либерала на власт једнако прихватљив за Вашингтон, као и притисак на власт од стране патриота. Отуда закључак: данас смо сведоци настанка различитих идеја које се активно шире у руском друштву, а које воде ка деструктивном односу ка руској државности...“, каже експерт.
Идеје, напомиње Стариков, могу бити свакакве, а најважнија ствар је да те идеје окупе што већи број људи на улицама, да их изведе на улице и искористити их као обучене провокаторе.
Ипак, правовремено усвајање одговарајућих противмера од стране власти омогућава да се неутралишу деструктивни кораци Запада.
Циљ свих напада је Путин
Невладине организације укључене у политичке активности у Русији у протеклих пет година званично су добиле четири милијарде рубаља од западних спонзора, а незванично је та цифра далеко већа, јер је новац стизао и „сивим“ схемама, што озбиљно отежава да се докаже директна умешаност Запада у субверзивни рад против Русије.
Стариков сматра да је консолидација руског друштва најбољи начин да се Русија заштити од свих тих претњи.
„Нема ничег стабилнијег од државе у којој сваки грађанин осећа повезаност са властима и има могућност да утиче на одлуке власти. Управо у тој консолидацији лежи рецепт за стварање стабилног темеља за савремену руску државност. Власти морају да слушају свој народ, морају да прилагођавају њихову политику у зависности од тога шта грађани желе, или обрнуто, шта не прихватају. У том смислу, човек се мора ослонити на најшире масе људи и директно им се обратити, заобилазећи ’посреднике‘ који обично покушавају да протумаче жељу народа“, каже Стариков.
Како додаје, посредници су псеудополитичке партије, псеудодруштвени покрети и „напредна“ интелигенција, „која каже да само она зна шта народ стварно жели“.
„Као што показује руска историја, народ боље од свих тих делатника зна шта он жели. Стога се и данас, као и увек у Русији, наде полажу на председника. Управо је ауторитет председника међу људима данас темељ руске државности. Управо због тога сви покушаји дестабилизације нужно укључују и елемент дискредитације највиших званичника у земљи. Односно, наши противници савршено разумеју темеље руске државности и ударају је методично и стално“, закључио је Стариков.