Неки прехрамбени производи имају функцију природног штита од вируса. Ту чињеницу су открили француски истраживачи који су се запитали зашто су у неким земљама стопе оболелих и преминулих од ковида-19 значајно ниже од оних код њихових суседа.
На пример, у Ирану је стопа смртности висока, док је у суседној Турској и Туркменистану знатно нижа. У Немачкој је број оболелих и смртност нижа него код најближих суседа, а Јужна Кореја је лидер по овим показатељима у свом региону.
Јогурт и кефир — „живи штит“ против вируса
Група од 25 научника на челу са професором пулмологије на Универзитету Монпеље, доктором Жаном Буске (он је и бивши председавајући Светске алијансе за борбу против хроничних респираторних болести СЗО), обавезала се да идентификује шта је заједничко за земље са најмањим бројем оболелих. Узимајући земље са најнижим стопама смртности у поређењу са њиховим суседима (Турска, Грчка, Бугарска, Немачка и Јужна Кореја), истраживачи су пронашли заједничке елементе исхране у тим земљама.
Становници Турске, Грчке и Бугарске редовно пију јогурт и кефир, који представљају „живи штит“ против вируса. Наравно, у одређеној мери ферментисани млечни производи су укључени у исхрану свих народа, али у овим земљама се ово ради редовно, како самостално, тако и као део других јела.
И кисели купус штити од вируса
Неочекивано се у јеловнику Немачке и Јужне Кореје појавила заједничка ставка. Становници ових земаља ређе умиру од ковида-19 него њихови суседи. Испоставило се да у обе државе у редовну исхрану укључују храну која садржи кисели купус, који попут киселог млека, ствара заштитну баријеру за продирање вируса у организам.
Према мишљењу професора Буске, мало се пажње посветило регионалним разликама у исхрани због ширења и озбиљности вируса. Док са друге стране, промене у исхрани могу бити од велике користи.
„Открили смо да ферментисани млечни напици и кисели купус могу смањити активност ензима ACE2, који вирус корона користи за продирање у ћелије“, изјавио је Буске.
„И сам сам променио начин исхране. Сада једем купус три пута недељно и пијем кефир за доручак“, додао је он.
Нутриционисткиња Роза Муталимова објашњава зашто су баш кефир и кисели купус тако корисни.
„Ове производе обједињује чињеница да су припремљени уз употребу ферментације, то јест, путем врења и кисељења. Ово је један од најстаријих начина чувања хране, који је откривен у време кад фрижидери нису постојали. У Европи су путем ферментације спремали купус као залиху, другим речима: киселили су га. А такође и киселу павлаку, творог (руски млади сир) и сиреве. У Кореји су од давнина ферментисали „кимчхи“, кисело поврће са зачинима у коме доминира купус.
Ферментисаних производа има пуно, постоје неке врсте у свакој националној кухињи, али се све припремају на различите начине. Све врсте уједињује присуство квасца, то је коктел који садржи добре бактерије, најчешће лактобациле. То су хранљиве бактерије: током ферментације боре се са опасним микроорганизмима попут ешерихије коли. Али чињеница је да током термичке обраде, живе бактерије умиру. На пример, у тесту припремљеном са квасцем бактерије ће још бити, али не и печеним производима за које се користе. Дакле, живе хранљиве бактерије постоје само у таквим ферментисаним елементима исхране као што су млечни производи (јогурт, кефир и тако даље) и у киселом купусу.
Улога корисних бактерија у нашем телу је јако важна: у зависности од њиховог броја, наш имуни систем реагује на патогене. Једноставно речено: што више корисних бактерија имамо у цревима, то смо здравији.
Лековитост камиљег млека
У прилог закључцима француских научника говори и чињеница да је у Казахстану и Туркменистану број оболелих и преминулих од ковида-19 много нижи него код њихових централно-азијских суседа. Ствар је у томе да управо у ове две земље од давнина у култури исхране важно место заузимају млечни производи који су спремљени уз помоћ млечне киселине, процеса згрушавања млека и алкохолне ферментације, који су праћени цеђењем, мућењем и сушењем. Млечни сто Туркмена пролази сложену биохемијску и физичко-хемијску прераду и на крају је много разноврснији, него код њихових суседа у региону: Узбекистану, Таџикистану, Киргизији, Ирану и Авганистану. У исто време, у Туркменистану се активно користи нарочито корисно овчје и камиље млеко, из кога се као резултат ферментације добијају напици за које народ сматра да су „лековити“ и чак магични“.
Лековито пиће од камиљег млека праве и Казахстанци у југозападним регијама Казахстана, где се гаје камиле. Код њих се напитак назива „шубат“. У подручјима где ниједан дан не пролази без шубата, људи се разбољевају много ређе и опорављају се много брже.
Прочитајте још:
- Руска лекарка објаснила како „убити“ сваки вирус у храни
- Храна која спасава од коронавируса ─ савети шпанског лекара
- Да ли роба из продавнице мора да се дезинфикује због короне: Научници имају нови став