Карбонски отисак представља количину емитованих гасова стаклене баште који доприносе глобалном загревању и он је један од најзначајнијих индикатора загађења животне средине, чије се последице по биљни и животињски свет и целокупно човечанство већ примећују.
А карбонски отисак који остаје после „рударења“ биткоина упоредив је са новозеландским и годишње износи 36,95 мегатона ЦО2, према Дигикономистовом индексу потрошње енергије биткоина. Биткоин троши исту количину електричне енергије као Чиле, додаје се. Истраживачи са Универзитета у Кембриџу тврде да ова криптовалута троши више електричне енергије од целокупне годишње потрошње у Холандији, чак 110.53 тера-вати по сату.
„То је непојмљива количина електричне енергије“, каже Чарлс Хоскинсон, предузетник за криптовалуте, суоснивач етереума, другог најпознатијег дигиталног новчића на свету.
Енергетске потребе биткоина су изузетно велике, наводи за Си-ен-би-си Мајкл Раух, истраживач кембриџовог центра за алтернативне финансије. Према проценама истраживача са Кембриџа, потрошња у вези са биткоином чини око 0,5 одсто укупне глобалне потрошње електричне енергије.
Он сматра да ће биткоин с временом вероватно трошити све више електричне енергије због механизма рада.
„Заправо није битно да ли на тржишту постоје нове, ефикасније машине јер ће се тада користити све више машина и укупна потрошња електричне енергије неће опадати“, објашњава.
Протеклог месеца када се цена биткоина винула у висине, повећао се приход „рударима“ криптовалуте што је подстакло многе да почну да „рударе“.
Поборници криптовалута, пак тврде, да коришћење енергије само по себи није лоше
„Слање електронске поште такође користи електричнуенергију. Ипак, не закључујемо да су имејлови лоши јер троше струју. Биткоин је притом невероватно транспарентан у коришћењу енергије, док су друге индустрије много мутније", каже једна од директора компаније „Коиншерс“ Мелтем Демирорс.
Она је поставила питање зашто, на пример, банкарска индустрија није била под већим надзором због употребе енергије енергије. Рекла је и да су „рудари“ биткоина подстакнути да користе обновљиве изворе енергије јер је то јефтиније.
Међутим, како наводи Си-ен-би-си, већина објеката за експлоатацију биткоина налази се у Кини, која се и даље у великој мери ослања на електричну енергију из термоелектрана које користе угаљ.
Ендру Хатон, шеф ИТ.а британског Гринписа, сматра да је реч о великом проблему јер напајамо технологију 21. века изворима енергије из 19. века.
„Све веће коришћење енергије за „рударење“ биткоина углавном се своди на огромну количину података који су потребни за стварање и одржавање ове критовалуте, али глад за електричном енергијом која брзо расте је само рани симптом много већег проблема који долази“, наводи Хатон за Си-ен-би-си.
„Како све на интернету постаје сложеније, потражња за већом снагом компјутера ће се повећавати у наредних неколико година, а то ће захтевати више енергије. Проблем је што само око петине електричне енергије која се користи у светским базама података долази из обновљивих извора. То није довољно добро“, закључује он.