Ова егзопланета, која је 2,8 пута веће масе од планете Земље, класификована је као „супер Земља“ и налази се на око 26,3 светлосне године (9,5 билиона километара) од наше планете. Ова стеновита небеска кугла је међу најближим егзопланетама. Орбитира око звезде „црвени патуљак“, која је мања, хладнија и мање сјајнија од нашег Сунца.
Истраживачи, који су своја открића објавили у часопису Сајенс, верују да је површина вруће и суве егзопланете ненасељиваа и највероватније је испреплетена рекама лаве.
Међутим, упркос томе што није сврстана у категорију перспективних кандидата за живот, близина Земљи и физичке особине ове егзопланете чине је одговарајућом за истраживања уз помоћ нове генерације свемирских и земаљских телескопа.
НАСА намерава лансирање свог свемирског телескопа Џејмс Веб у октобру 2021. Даља детаљна проучавања Глизеа 486 б могле би научницима да пруже податке непроцењиве вредности за дешифровање атмосфере других егзопланета изван нашег Сунчевог система, укључујући оне које могу бити домаћини ванземаљског живота.
„Егзопланета мора имати одговарајућу физичку и орбиталну конфигурацију да би била погодна за атмосферска истраживања“, рекао је научник Трифон Трифонов са Института за астрономију Макс Планк у Немачкој, лидер истраживања
Коаутор студије Хосе Кабалеро из Центра за астробиологију у Шпанији прогласио је Глизе 486 б потенцијалним каменом из Розете егзопланетологије.
Астрофизичар мисли на древну камену плочу на којој је на три тазличита језика исписан закон прописан у Египту 196. пре Христа током династије Птолемејида, који је стручњацима помагао у дешифровању египатских хијероглифа.
Лов на ванземаљски живот
Научни су до сада открили више од 4.300 егзопланета, међу којима су и велике гасовите планете сличние Јупитеру из нашег соларног система.
Друге егзопланете биле су мањи, стеновити светови, што је одмах изазвало нагађања да би на њима могао постојати живот. Тренутно доступни научни инструменти не испуњавају захтеве потребне за проучавање њихове атмосфере.
Међутим, велике наде полажу се у нови свемирски телескоп Џејм Веб и будући телескоп који је тренутно у изградњи у Чилеу.
Глизе 486 б је стеновита планета, за коју се сматра да има метално језгро и кружи врло близу матичне звезде.
Сходно томе, сугерише се да је на њој температура око 430 степени Целзијуса, а сила гравитације те егзопланете може бити 70 одсто јача од гравитације на Земљи.
„Глизе 486 б не може бити насељива, барем не онако како ми то знамо овде на Земљи. Планета можда има само слабу атмосферу, ако је уопште има. Наши модели су у складу са оба сценарија“, рекао је Трифонов.
Глизе 486 б могао би се показати идеалним за проучавање атмосфере планете сличне Земљи. Тајне које се односе на настањивост планете могу се открити анализом хемијског састава атмосфере.
Потенцијална индикација живота може бити комбинација гасова као што су кисеоник, угљен-диоксид и метан, попут оне на нашој планети, у атмосфери егзопланета сличних Земљи попут Глизеа 486 б.
„Све оно што научимо о атмосфери Глиса 486 б и других планета сличних Земљи, примењиваће се у наредним деценијама на откривање биомаркера или биопотписа - спектар карактеристика у атмосферама егзопланета које се могу приписати само ванземаљском животу“, додао је коаутор студије Хосе Кабалеро.