Нова будућност Музеја савремене уметности
Маријана Коларић је за директора Музеја савремене уметности изабрана на основу конкурса и предлога четворогодишњег плана и програма ове установе, који је оцењен као најбољи и добио једногласну подршку.
План и програм почивају, како у разговору за Спутњик каже нова директорка МСУ, на шест стратешких тачака развоја.
Реч је, пре свега, о развијању и унапређивању комуникације с публиком, затим о допуњавању музејске колекције, као и о њеној ревизији која није обављена након реконструкције МСУ.
Једно од важних питања у вези с радом Музеја савремене уметности јесу и начини на које ће ова установа убудуће увећавати сопствена средства, као и развој програма сарадње с јавним и приватним сектором и са другим музејима, у земљи, региону и иностранству.
Времена се мењају: Савремени концепт представљања музејске збирке
Музеј савремене уметности био је због реконструкције затворен пуних десет година, до октобра 2017. године. Дуготрајно чекање да МСУ отвори врата за своје посетиоце ипак се исплатило, јер је, како оцењује Маријана Коларић, реконструкција музејске згаде изведена по свим светским стандардима.
„Остаје да се реши онај део који се односи на кафе и сувенирницу. Планирано је да буде изграђен додатни објекат изван Музеја, како не би био нарушен изложбени простор, који је увек мали. Када је реч о изложбеном простору, већ смо разговарали у оквиру стручног већа, као и с кустосима и музејским тимом, о томе на који наћин ћемо креирати изложбе и фиктивно делити тај простор на онај део који је посвећен сталној поставци и онај који је намењен актуелним изложбама. Стална поставка ће се мењати, зато што је музејска збирка огромна, садржи око 8.500 дела. Она може бити презентована на годишњем нивоу кроз разне тематске целине“, објашњава Маријана Коларић.
Она истиче да је концепт непроменљиве сталне поставке одавно превазиђен и да готово сви светски музеји сада своје колекције представљају кроз периодичне изложбе.
„Време се мења, мењају се контексти. Музеј савремене уметности стално обогаћује своју збирку новим радовима које треба видети, док они који су већ у његовој збирци могу бити сагледани у другачијем светлу и интерпретацији. То захтева мало већу динамику рада самих кустоса. Имамо и друге просторе, наравно, у којима ће се константо приређивати изложбе. Освежен је простор Салона МСУ у Париској, а ту је и Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, за који, такође, имамо буџет за минималну реконструкцију“, наводи наша саговорница.
Виртуелни садржаји за стручну јавност и публику
Један од важних задатака за запослене у МСУ у наредном периоду биће и дигитализација, која обухвата дигиталну обраду и презентовање збирки и целокупне музејске грађе, али и осмишљавање виртуелних програма намењених публици.
„Законом о култури одавно је предвиђено и инсистира се на томе да све установе културе имају дигитализовану грађу да би могао да се створи кориснички интерфејс на сајту Музеја. То је врло значајно, јер стручна јавност, али и она шира јавност, као и међународна, може лакше да види шта Музеј има. Други вид дигитализације односи се на дигиталне садржаје који су нарочито подстакнути од момента када је кренула пандемија. То би, пре свега, били краћи видео фајлови или формати који би на атрактиван начин причали о уметничким личностима, чији су радови заступљени у збирци, или о њиховим делима“, каже директорка МСУ.
Како се приближити публици?
Када је реч о привлачењу посетилаца у Музеј савремене уметности, Маријана Коларић истиче да је, пре свега, неопходно истражити структуру публике.
„Мислим да је то врло битно за сваку институцију, а нисам сигурна колико музеји и друге институције у Србији воде рачуна о томе. Планирамо да направимо неку врсту анкете како бисмо боље упознали своју публику и могли да проценимо ко су ти људи који су део сталне публике, а ко су они који долазе само на одређене садржаје и изложбе. Циљ је да се стратешки односимо према публици, да повећавамо обим неких садржаја, а да неке садржаје избацимо“, напомиње наша саговорница.
Важно је, наравно, наглашава она, да МСУ као установа културе не подилази публици, већ да настоји да навике и потребе људи истражи са циљем да их надогради.
„На пример, у истраживању Завода за унапређење културног развитка, већина анкетираних је на питање како проводе слободно време, одговорала да воли шетње кроз парк, или одлазак у оближњи кафе или ресторан. То већ говори о одређеним навикама, значи да култура није на првом месту. Ипак, Музеј савремене уметности је окружен предивним парком, има могућност да добије и неки кафе, а то би могао бити добар начин да се кроз већ установљене навике стварају и нове, привлачењем људи да прате изложбене програме у Музеју. То је дуготрајан процес, у којем велику улогу имају и медији. Музеј треба да одржава ниво реномиране установе, да никако не подлеже тржишним трендовима који би више привукли пажњу одређене публике, али треба на добар начин приближити садржај јавности, посебно деци, јер су она наша будућа публика“, наглашава Маријана Коларић.
Блокбастер изложбе – корист или штета за музеј?
Недавно је у Музеју савремене уметности приређена изложба венчаница Жан Пола Готјеа, око које се подигло много прашине у јавности, пре свега због питања да ли јој је место у музеју који је намењен представљању савремене, а не примењенеуметности.
Изложба је, међутим, била одлично посећена, што је отворило и питање да ли, осим прихода, изложбе овог типа доносе дугорочну корист самом музеју, односно, да ли бар део тих посетилаца остаје верна музејска публика.
„Ја се надам да ће нам се публика враћати. Спремамо нове програме и трудићемо се да их добро промовишемо, иако то нису блокбастер изложбе. Следи ретроспектива Горанке Матић, мислим да је она свима интересантна, јер су то фотографије. Она је хроничар времена, и то од периода осамдесетих до данас. Свашта смо прошли у том периоду транзиције, а Горанка Матић је неко ко је изузетно пратио ту културну, уметничку, музичку, филмску сцену, тако мислим да ће та изложба свима бити врло интересантна“, верује директорка МСУ.
Током пролећа је планирана и интернационала изложба коју припрема кустос Зоран Ерић, у сарадњи с кустоскињом Бланком де ла Торе из Шпаније. Реч је о изложби „Ефекти прегледа“, која се бави екологијом и која ће представити бројне интернационалне уметнике.
За јесен је најављена велика ретроспектива Владимира Величковића, а њен акценат ће, како наводи Маријана Коларић, бити на уметниковом београдском периоду.
Нова музејска зграда – за сада само као лепа жеља
Једно од дугорочних питања у вези с Музејом савремене уметности јесте могућност изградње новог објекта, с обзиром на то да постојећи изложбени простор не испуњава све потребе Музеја.
„Када су архитекте градиле зграду, предвиделе су да се она шири анексима, односно да се надограђује. Сада, с великом временском дистанцом од момента када је зграда изграђена, 1965. године, нисам сигурна да би то уопште било могуће, тако да се развила друга идеја, а то је да се на парцели поред музеја изгради нова зграда која би била музеј савремене уметности, а да ова постојећа буде музеј модерне уметности. То би побољшало ситуацију када је реч о изложбеном простору, а разграничило би и саму збирку. Сада је, ипак, важније привући публику, па да у моменту кад стварно будемо имали редове испред музеја можемо да кажемо шта ћемо даље“, каже наша саговорница.