То би значило да људи могу да живе дуже и од тренутног светског рекордера, Жанe Калмaн, која је умрла 1997. године у 122. години.
Научници су користили вештачку интелигенцију и медицинске податке добровољаца из Велике Британије и САД у студији објављеној у часопису „Нејчр комјуникејшнс“.
Вештачка интелигенција анализирала је информације о здрављу и физичком стању људи и научници су закључили да је људски животни век највише заснован на два главна елемента: биолошким годинама и флексибилности организма.
Биолошке године су повезане са стресом, начином живота и хроничним болестима, док флексибилност организма представља способност да се појединац врати у нормалу после излагања некој врсти стреса.
Према њиховом налазу, између 120 и 150 године људско тело у потпуности губи флексибилност, што доводи до тога да више не може да се опорави од стресних догађаја.
„Како старимо, све нам је више времена потребно да се опоравимо после сметњи и у просеку све мање времена проводимо у оптималном физиолошком стању“, каже Тимоти Пирков, један од аутора студије.
Професор Андреј Гудков са Розвел парк центра за канцер, који је сарађивао на студији, додаје да је овај налаз „концептуални пробој, јер одређује и раздваја улоге основних фактора људске дуговечности“.
„Студија објашњава зашто и најефикаснији третмани болести повезаних са старењем могу само да унапреде просечан, али не и максималан животни век, све док не буду развијене праве терапије против старења“, каже он, преноси „Њујорк пост“.
Прочитајте још: